Iživljavanje
KOLIKO li smo samo puta do sada čuli iz Brisela i Vašingtona poziv "obema stranama" za deeskalaciju stanja na Kosovu. Na podjednaku odgovornost ponovo su pozvali i portparol visokog evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Taj narativ dobro je poznat već i kosovima na grani.
Novosti
Za Brisel i Vašington uvek postoje dve strane. Tačno je. S jedne strane su deca, Dara i Kristijan koji su vozili kvad, a s druge, do zuba naoružani specijalci iz Prištine. S jedne strane, dečja nevinost, s druge, policijska brutalnost. S jedne strane su u zatvoru naoružani kosovski policajci, s druge, oni koji iza rešetaka čame bez ikakvih dokaza. U prištinskim kazamatima završili su i ljudi koji su samo pevali pesme na Vidovdan! S jedne strane, uplakane majke i supruge, s druge, političari koji seire. Uvek postoje dve strane. S jedne je patnja, s druge demostriranje sile. S jedne preživnjavanje, s druge iživljavanje. Jedna koja trpi i druga koja primorava na trpljenje.
Sve je postalo toliko očigledno da su čak i zapadni centri na trenutak počeli da kritikuju svoje "čedo". Doduše, vrlo stidljivo. Obećane sankcije su preko noći postale "mere", dok je prekor pretočen u poznatu obostranu etiketu.
Iz Vašingtona traže da se iz zatvora puste oni koji su s oružjem uhapšeni na teritoriji centralne Srbije, ali ne zahtevaju da slobodu ugleda čovek koji je u Leposaviću goloruk mirno krenuo na posao. To liči na situaciju u kojoj bi dete, žrtvu porodičnog nasinja, i oca siledžiju, socijalni radnik pozvao na obostrano smirivanje situacije. Ili na poziv sudskog veštaka zgaženom na pešačkom prelazu i vozaču s promilima da spor reše dijalogom. Jasno je da situacija treba da se smiruje, ali isto tako je jasno da treba da budu naznačeni i glavni krivci. Floskule kao antipod zdravoj retorici istrajavaju već više od deset godina.
Na Kosovu, gde zapad krivicu vidi na dve strane, batina već odavno ima samo jednu stranu.