Šampion

Od pre dva dana, pored krune koju već dugo nosi kao teniski kralj, pored Novaka Đokovića stoji isti ovaj broj. Simbol jedne blistave karijere i dokaz da je najtrofejniji igrač u modernoj eri tenisa. Onaj pogled ka nebu posle svakog meča, poseban pozdrav prvom treneru Jeleni Genčić, ljubav i zagrljaji za svakog skupljača loptica, za svakog rivala, urlici ljutnje i sreće ka svojoj loži... Takav je bio i dok nije stigao do svog prvog grend slema 2008. godine u Australiji. Takav je bio i u nedelju predveče, posle 23. grend slema na Rolan Garosu.

Između toga su se smestili promašaji, porazi, dani za zaborav, stanja duha i tela koja može da preživi i savlada samo rođeni šampion. Kao u poruci s početka, Đoković nije hteo da mu odustajanje postane navika. On je izabrao da mu titule postanu sasvim prirodna stvar.

Pričaće se do 3. jula i Londona o deset Novakovih Australija opena, sedam Vimbldona, i po tri Rolan Garosa i Ju-Es opena. Pričaće se o tome kako je za sobom ostavio Rafaela Nadala i Rodžera Federera. Ali, kada utihnu te priče, neka ostane zabeleženo da je pobedom u nedelju na "Filip Šatrijeu" Đoković krasnopisom stavio onu crticu na svoje "ć". U svojeručnom potpisu na dokaz da je u koloni besmrtnih i najboljih sportista svih vrmena na ovoj planeti, jer je od pre dva dana i zvanično najtrofejniji teniser svih vremena.

Jer, Kasijus Klej je još davno rekao:

- Nemojte da vas iscrpljuju planine koje su pred vama. To je samo jedan kamenčić u cipeli!

Nema više pred Novakom Đokovićem ni velike prepreke, niti trofejnijeg rivala. Bilo bi dobro da "alijevskom filozofijom" on pokuša da bukače i mrzitelje sa tribina i iza tastatura uveri da rade pogrešnu stvar. Ako mu je uopšte stalo do toga.