REČ ZAPADA

To je onaj isti neutralni KFOR koji je ranije obećao da će sprečiti otimanja imanja Srba radi izgradnje Kurtijevih baza za zastrašivanje na severu. Da, to su one iste moćne međunarodne vojne snage koje su 1999. obećale da će štititi sve građane KiM, ali eto, omaklo im se, pa se desio i pogrom Srba 2004. godine. Ta sila od 40.000 vojnika i ko zna koliko obaveštajaca nije 1999. ni primetila da neko usred bela dana otima Srbe i odvodi ih u Žutu kuću da im vadi organe. Možda je to bilo u skladu sa principima zapadnog tržišnog liberalizma, jer je reč o robi traženoj na tržištu?

Dakle, KFOR je kriv za sve? Nažalost, nije! To su samo vojnici pod komandom najmoćnijih zapadnih zemalja. Vojnici rade, a u slučaju KiM ne rade, ono šta im njihove političke elite zapovede u skladu sa dugoročnim ciljevima svojih država i paktova. Značaj reči u politici Zapada ilustruje, na primer, obećanje koje je 1990. državni sekretar SAD Džejms Bejker dao lideru SSSR Mihailu Gorbačovu, da NATO neće ući ni u Istočni Berlin, a kamoli u celu Nemačku. Iskrenost Alijanse pokazala se i 1995. kada je uspostavljala zvanične veze sa Rusijom i dala reč da se neće širiti na Istočnu Evropu, a istovremeno je počela pregovore o pridruživanju sa istočnoevropskim zemljama.

Odnos Zapada prema Srbima sažet je u stavu jednog britanskog dilomate iz devedesetih da su "Srbi naivni do gluposti", po zapadnim merilima. Smisao te rečenice je, u stvari, da su Srbi moralni do gluposti, jer se uzdaju u zadatu reč i obećanja.

Srpski narod i njegove elite duže od veka imaju problem da se suoče sa činjenicom da Zapad pojmove - reč, obraz, čast, savest... ne shvata ozbiljno još od srednjeg veka. Za njih prva Božja zapovest glasi: "Cilj opravdava sredstvo". Srbi su žudeći za priznanjem "civilizovanog" Zapada zaboravili iskustvo predaka sažeto u epskom stihu: "Latini su stare varalice".