FELJTON - HDZ UVODI MODERNU VERZIJU ŽUTE TRAKE: Srbima u ličnim kartama identifikacioni broj koji se završavao na 3

Tuđman odbija i najmanju kulturnu autonomiju Srbima. Mnogo pre no što je izbio i najmanji sukob, naoružao je miliciju HDZ. Uskoro, ta milicija, odevena u crno kao i njihovi zlokobni prethodnici, lepe žute objave na srpske kuće: „Imate 48 sati da strugnete“.

Srbi su isključeni iz javnih službi, iz pravosudnog aparata, iz finansijskih institucija i iz sredstava javnog informisanja. Otvoreno je, čak, 95 zatvora ili logora posebno namenjenih za interniranje. Srpske porodice se sistematski zastrašuju rđavim postupanjem i proizvoljnim hapšenjima. Drugi su pobijeni, a da se uopšte nije tragalo za počiniocima. Eskadroni smrti Tomislava Merčepa masovno ubijaju stanovnike srpskih sela Marino Selo i Pakračka Poljana, izazivajući ogromnu paniku među stanovništvom. Od tog trenutka, hiljade Srba se iseljava, a da zapadni mediji o tome uopšte ne govore.
To čišćenje nije delo nekontrolisanih ekstremista. Ono je veoma organizovano. Dokaz: još od početka, režim menja lične karte. Svi Srbi dobijaju identifikacioni broj koji se završava na 3. To omogućava, kad kucne čas, da se lako otkriju nepoželjni. Moderna verzija žute zvezde koju su nacisti nametnuli Jevrejima.

REŽIM takođe uvodi „uverenje o državljanstvu“ kojim se potvrđuje da je neko „pravi Hrvat“. Posledice toga su dramatične: „Dve hiljade stanovnika, kojima su odbili da izdaju to dragoceno uverenje, praktično su izgubili sva svoja prava: nema više reči o tome da se kupi ili proda stan, nema načina da se otvori račun u banci ili da se deca upišu u školu, nema penzije. A da bi se radilo, obavezna je specijalna dozvola kao ’strancu’. Ukratko, bez uverenja, čovek je ’nedržavljanin.’“

To dovodi do pojave inkvizitorskih anketa. Tipa: „U kojoj je republici živeo vaš otac 1947. godine?“ Besmislena anketa, kako pokazuje Edinov slučaj, koji ima trideset godina i koga smo sreli u Zagrebu. Rođen je i uvek je živeo u Hrvatskoj. Ali, njegovi roditelji su poreklom iz Bosne.

„Morate otići da tražite dokument u ambasadu Bosne.“
„Ali, oni me ne poznaju, nikad nisam ništa imao s njima!“
„Utoliko gore.“

SVE ukazuje na to: čim je došla na vlast, Tuđmanova ekipa postavila je sebi isti cilj kao i njeni ustaški prethodnici. Nametnuti etnički čistu Hrvatsku. Uostalom, kad osuđuju Tuđmana da podražava Pavelića, njegov odgovor je više nego dvosmislen: „Optužuju Hrvatsku da nastavlja politiku Nezavisne (fašističke) države Hrvatske, ali treba znati da ta Nezavisna država Hrvatska nije bila samo zločin, već i izraz težnje hrvatskog naroda za sopstvenom državom.“

Novi režim rehabilituje stari, jedva to prikrivajući... „Nova“ Hrvatska usvaja istu nacionalnu zastavu kao i fašistički režim. I istu nacionalnu himnu. I isti grb. I istu novčanu jedinicu (kuna zamenjuje dinar). Veliki broj ulica je prekršten na izazovan način. Tako, Trg žrtava fašizma postaje Trg velikih Hrvata.

A ko su ti „veliki Hrvati“? Radi se, na primer, o broju dva fašističkog ustaškog režima Miletu Budaku. On je odgovoran za smrt trideset hiljada Jevreja, ali Tuđmanov režim daje njegovo ime jednoj ulici i jednoj školi! Slike samog vođe fašističke diktature Ante Pavelića nalaze se svuda po vojnim kasarnama čije pojedine jedinice nose imena poznatih ustaša: Francetića, Bobana, Luburića.

NEKADAŠNjI fašistički rukovodioci naimenovani su na važne društvene položaje, u vojsci, policiji, diplomatiji. Ivo Rojnica, visoki funkcioner koji je potpisao, 1941. godine, rasistički dekret fašističke države Hrvatske, naimenovan je za ambasadora u Argentini.  Isto tako, Vinko Nikolić, ideolog ustaške omladine, koji je lično učestvovao u ubistvima Srba i Jevreja, naimenovan je na visoki položaj u Parlamentu. A novi režim finansira ponovno izdanje jednog dela Eugena Kvaternika, rukovodioca ustaških službi bezbednosti za „održavanje reda“. Njegovi zločini išli su tako daleko da ga je nemački vojni izaslanik u Hrvatskoj Glez fon Horštenau nazvao patološkim ubicom. Evo ga sada, Tuđman ga je rehabilitovao!

Čak i zločinci kojima je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države i u Veliku Britaniju dočekani su raširenih ruku u Hrvatskoj. Na primer, Danijel Crljen, ustaški ministar propagande, autor Pavelićeve pohvalne biografije, nazvane Naš Firer, slavljen je na Zagrebačkoj televiziji.

NOVI režim odmah širi svoj uticaj na školu i štampu. Ubuduće će samo „čisti Hrvati“ imati pravo da predaju taj jezik. Izbacuju se školski udžbenici srpskih autora. I svaka knjiga štampana ćirilicom (azbukom koju koriste Srbi). I svaka knjiga „nadahnuta jugoslovenstvom“. A takođe i, kao slučajno, svaki opis ustaških zločina ili pokreta antifašističkog otpora.

Što se sredstava javnog informisanja tiče, dovođenje u red je korenito. Još od juna 1992. godine, dnevni list „Danas“ prinuđen je da prekine sa radom. Uskoro je to usledilo i sa njegovim naslednikom, „Novi danas“. I sa potpunim čišćenjem u „Novom listu“ iz Rijeke, postavljanjem novog administrativnog saveta u „Slobodnoj Dalmaciji“... Ukupno, pet godina nakon Tuđmanovog dolaska na vlast, više od hiljadu hrvatskih novinara izgubilo je svoje radno mesto. Sva važna izdanja su pod kontrolom.

SUMNjIV je i jezik. Dok su Srbi i Hrvati, iako koriste različitu azbuku, uvek govorili istim jezikom (veoma ograničene razlike odnose se na izgovor), rukovodioci iz Zagreba sada odlučuju da naprave novi, „čist“, hrvatski jezik. U listu „Solider“, profesor Branimir Kristofić, stručnjak za sredstva javnog informisanja, objasnio je neobičnu situaciju: „Prisustvujemo smešno-neobičnim prizorima na radiju ili na televiziji. Uzmite, na primer, reč ’sport’. U hrvatsko-srpskom, uvek je bilo uobičajeno da se strane reči izgovaraju kao u jeziku iz kojeg potiču. Govorilo se ’sport’. Sada, u Hrvatskoj, primoravaju novinare da izgovaraju ’šport’, prema nemačkom, da bi se razlikovali od Srba!“

„Naveli su nam brojne primere tih silom ’pohrvaćenih’ reči. Više se ne kaže ’helikopter’, već se koristi jedan groteskan, veštački stvoren, izraz ’zupci na vetru’ (zrakomlat). ’Telegram’ je postao ’brzo izvešće’.“ „Veoma je smešno, ljudi se previjaju od smeha“, komentariše univerzitetski profesor Svetlana Slapšak. „Hrvatska televizija već je objavila jedan za drugim tri „rečnika razlika“. Isključivo za unutrašnju upotrebu, kako bi novinari naučili „dobar hrvatski“. Promeniti jezik postaje „patriotski čin“, ali, zapravo, to je poseban način da se sebi osigura vlast.“

SUTRA: HRVATSKA ŠTIĆENIK  BONA I VAŠINGTONA