OCENE
VEĆ više od decenije, prosvetne vlasti menjaju obrazovni sistem. Tokom mandata svakog ministra budu bar dve izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Okupljaju se radne grupe, drže javne rasprave, zasedaju saveti, a rezultati njihovog "predanog" rada su - nikad veći broj odličnih i vrlodobrih đaka sa nikad manje znanja, ali i sve veća prava učenika i roditelja. U celoj priči, profesori se drže sa strane. Oglase se, najčešće, tek kada dožive nasilje ili kad treba prošetati zbog, kako kažu, malih plata.
I najnovije izmene koje su predložili prosvetni stručnjaci vode u dalji sunovrat već dovoljno katastrofalnog stanja u našem obrazovnom sistemu. Ukoliko poslanici aminuju novine, profesori će morati da pišu "opravdanje" direktoru škole za svaku ocenu ako to zatraži roditelj?! Nekada su mame i tate u školu dolazili samo na roditeljske sastanke ili poziv direktora, što se retko i dešavalo. Profesor je bio autoritet, a ocena je bila rezultat znanja. Niko se nije bunio, pa su to i poslednje generacije koje su izašle iz škole da im je nešto ostalo u glavi.
Danas su roditelji ravnopravni članovi svih školskih tela. Pošto se već pitaju za sve, sada će postati i karika u ocenjivanju. Nije im ni to strano, pošto pred kraj školske godine okupiraju kancelarije direktora škola. Jer, njihovo dete uvek zaslužuje veću ocenu, izuzev ako to nije petica. Sada će to moći da rade kad god im to padne na pamet. Tako će već urušen sistem obrazovanja tonuti sve dublje. Jer, nastavnici će, vođeni linijom manjeg otpora, verovatno još spustiti kriterijume.
U tim brojnim reformama, bez ikakvog rezultata, "kreatori" zaboravljaju na osnovno - znanje. Konkretno i upotrebljivo. Ali, to kao da više nikome nije bitno.