TEATAR
NA dva skupa Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust, u Dubrovniku i Zagrebu, stručnjaci će govoriti o sećanju na strašno vreme kada su u Evropi surovo ubijeni milioni ljudi, Jevreji, Srbi, Rusi, Romi.
Arhvia
Od domaćina, Hrvatske, koja je od Švedske preuzela jednogodišnje predsedavanje, verovatno se neće čuti da je retka država koja jasno ne propisuje i ne sankcioniše simbole nacizma, fašizma i ustaštva, koja dopušta da se protagonistima Holokausta dodeljuju nazivi ulica, da crnokošuljaši sa uzdignutom rukom defiluju u Splitu, da uz logor Jasenovac bude tabla na kojoj piše "Za dom spremni"...
A pod tim pokličem je počinjen Holokaust, ništa manje okrutan nego u drugim delovima Evrope. Nedužni ljudi su pobijeni, a danas, toliko godina kasnije toleriše se falsifikovanje istorije i tvrdi da Jasenovac nije bio logor smrti, da deca nisu umirala u Sisku, da "hrvatski vojnici", ustaše, zaslužuju da budu pokopani kraj svojih žrtava, antifašista. Pišu se knjige, objavljuju časopisi koje država finansira, a "ugledni" profesori koji to tvrde predaju na fakultetima i podučavaju mlade o "istini" u kojoj se ne pominju zla iz istorije.
Teatar apsurda, kakav sve više vlada u svetu, uvukao se i među one koji se bore da se Holokaust ne zaboravi. Žmuri se na činjenicu da Austrija i Nemačka zabranjuju aveti prošlosti, a Hrvatska okleva. Da je nezamislivo u tim zemljama da đaci za lektiru imaju knjigu koja veliča ustaški pokret. Da je nemoguće da hiljade navijača na stadionima uzvikuju poruke mržnje koje su i dovele do Holokausta.
U Hrvatskoj, nažalost, sve je to uobičajeno. Kao i to da se iz radnih tela za pripremu predsedništva izbace ugledni stručnjaci koji su jasno upozorili da u Hrvatskoj sve češće istorijski revizionizam pobeđuje istinu o Holokaustu.