GENERALI

Po utrkivanju u nabrajanju loših strana ovog poduhvata u delu javnosti, reklo bi se da je reč o jačanju tuđe, a ne srpske vojske.

A čak i da projekat ne uspe, šta je loše u tome da vojni vrh pokuša da kadrovski ojača jedinice koje su prve, ne samo u odbrani zemlje ako počne rat, nego i u pomoći građanima u slučaju poplava, zemljotresa i drugih nepogoda. Penzionisani generali, koji iz svojih fotelja pišu pisma ili se uključuju "Skajpom" u jutarnje programe, međutim, taj odgovor ne daju.

U težnji da budu dežurna armijska savest, ovi Napoleoni i Kutuzovi detaljno pojašnjavaju proceduru, podsećaju kako je nekada bilo i tobož zabrinuto ukazuju šta ne valja u potezu države. Opozicija, po prirodi stvari, kritikuje sve što vlast radi, pa i ako je u opštem interesu.

Istine radi, vojska jeste dobila izuzetno težak zadatak. Prijem kandidata, selekcija i obuka nekoliko hiljada vojnika istinski je poduhvat. Ali sasvim po meri vremena i bezbednosnih izazova.

U Ukrajini se ratuje, bez naznake kraja. Beograd vodi borbu za Kosovo i Metohiju, gde druga strana otvoreno paradira sa oružjem. Manje vidljivo, ali podjednako grčevito, vodi se borba za očuvanje "Dejtona" i Republike Srpske. Na sve to, u regionu već godinama vrtoglavo rastu vojni budžeti - kupuju se avioni i tenkovi, povećavaju kvote za prijem vojnika.

Sve to traži odgovor. A on se sam nameće - jedino plaćanje sopstvene vojske Srbiji je kakva-takva garancija da neće vrlo brzo plaćati tuđu. A posle bitke generali su, svakako, i hrabri i pametni.