SRPSKA SLOGA RUŠI I NAJJAČA CARSTVA: Autorski tekst Nikole Selakovića

To je onaj dan koji bi trebalo da nas čini ponosnim na naše pretke što su potomcima stvorili sigurnu busiju, državu u kojoj će suvereno moći da odlučuju o svojoj današnjici i budućnosti.

Ipak, svaki nacionalni dan - dan državnosti je poseban i na izvestan način odslikava karakter jedne države i naroda koji ju je stvorio. Mi Srbi, kao državotvorni temelj Srbije, na kome je nastala naša država, kao Dan državnosti proslavljamo 15. februar - Sretenje Gospodnje, a u znak sećanja na 1804. godinu kada su naši preci podigli Prvi srpski ustanak protiv Osmanlijske imperije i najavili vaskrs državnosti koja je svoju Golgotu doživela tri i po veka pre Orašca, ali i u znak sećanja na 1835. kada je Srpska revolucija okončana donošenjem Sretenjskog ustava u Kragujevcu, kao prvog modernog pravnog akta koji je usmerio naš državno-pravni razvoj. Osnovni smisao ovom danu dat je pre 219 godina ali mišljenja sam da smisao Dana državnosti Srbije svaka generacija potomaka Karađorđevih ustanika i Miloševih ustavotvoraca treba da dopunjuje i nadograđuje, jer Srbija nije puka istorijska kategorija, već živi organizam koji je u borbi nastao i koji se u borbi kali, opstaje, svedoči podvig predaka i pruža okrilje potomcima.

Na svako, ali posebno na ovo Sretenje 2023. godine, potrebno je da samima sebi ali i svima bližnjima razjasnimo neke stvari. Da bismo ih do kraja razumeli moramo da se podsetimo onih osnovnih istorijskih činjenica. Nepunih sto godina pre izbijanja Prvog srpskog ustanka središnji deo Srbije bio je jedno od najdevastiranijih područja tadašnje Evrope. Popis koji su Habzburzi sproveli nakon Požarevačkog mira 1713. godine govori da je na potezu između Save i Dunava na severu, Drine na zapadu, Zapadne Morave na jugu i Timoka na istoku živelo manje od pet hiljada duša! Stalni ratovi između (tada još hrišćanske) Evrope i Osmanlijskog carstva opustošili su Srbiju, toliko da se činilo da su joj vekovi bili potrebni da se obnovi i oživi. U vreme pred izbijanje ustanka Osmanlijsko carstvo je bilo jedna od najmoćnijih država sveta, brojilo je desetine miliona stanovnika i protezalo se na tri kontinenta, uprkos tome protiv njega se podigao jedan mali i ponosan narod, zatresao ga iz temelja i rasplamsao iskru slobode kojom je oživeo svoju usnulu državnost. Gledano sa današnje vremenske distance podvig Karađorđa i njegovih ustanika, ali i Miloša i njegovih ustavotvoraca izgleda potpuno neverovatan i bajkovito nestvaran. Ipak, činjenica da i danas postojimo kao državotvorni narod i da slavimo njihov podvig dokaz je da su uspeli. I upravo je to ono što treba da razjasnimo sebi.

Kako su naši preci predvođeni Crnim Đorđem i Milošem Velikim uspeli nešto neverovatno i gotovo nemoguće?! Kako je David potukao Golijata?! Naizgled, jednostavno. Imali su veoma jaku i jasnu ideju Slobode, čvrstu i beskompromisnu volju da se za nju bore i fizički i umno, da nikada ne odustaju i još nešto, poučeni davnom prošlošću i uzrocima propasti srpskog carstva znali su da ništa ne mogu da postignu ako nisu složni.

Dakle, ideja Slobode koju Srbima jedino garantuje srpska država, čvrsta volja da se za nju borimo na svaki način i da u toj ideji i borbi budemo složni - pred time se ruše i najmoćnija carstva! To je pravi smisao sretenjskog podviga koji treba uvek da imamo na umu, a ne samo svakog 15. februara. Sretenje je dan trijumfa, to je dan kada treba da se sretnemo i sa precima, i sa samima sobom, ali i sa potomcima i podsetimo recepta koji je oživeo i uzvisio Srbiju.

Danas je važno i nužno da se toga setimo i takav recept primenimo. U prethodnoj deceniji Srbija je iz nemogućih društveno-ekonomskih nedaća uspela da se uzdigne i pokrene svoj razvoj i napredak. Takav put je omogućila jasna ideja Slobode i države u kojoj će srpski narod i svi drugi građani Srbije samostalno da odlučuju o svojoj budućnosti, u kojoj će strani ambasadori biti predstavnici svojih vlada, a ne kolonijalni upravnici i sastavljači naših vlada, u kojoj će svakom privredniku biti omogućeni najbolji uslovi za privredni razvoj, a ne za uspostavljanje tajkunske oligarhije. Teška vremena i čvrsta narodna volja iznedre ljude koji su u stanju da Otadžbinu i narodni interes stave ispred ličnog i okupe snagu naroda usmeravajući je na ostvarenje velike ideje. Kao što je vreme pre više od dva veka pomoglo narodu da iznedri Karađorđa i Miloša, tako je i pre gotovo jedne decenije generisalo narodnu volju, koja je na čelo Vlade, a potom i na čelo države dovela Aleksandra Vučića, koji se bori da nas okupi oko ideje Slobodne i napredne Srbije.

U periodu od 2020. do 2022. godine imao sam veliku čast da kao ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije predstavljam našu državu na različitim meridijanima. U susretima sa stranim zvaničnicima o našem predsedniku i tome šta je učinio u Srbiji slušao sam pozitivne stvari koje nekada ne mogu ni da čujem ni da pročitam u našim medijima, a najveći komplimenti bili su za samostalno i suvereno vođenje države koja se sigurno ekonomski razvija i od koje treba učiti. Kada je Karađorđe zapalio iskru Slobode, koju je Miloš ovenčao Sretenjskim ustavom, putem borbe za slobodu i državno osamostaljenje krenuli su mnogi narodi tadašnjeg Balkana i Evrope, Srbija je bila svetli primer, avangarda. Srbija je to i danas, i ako bi njenim putem krenuli i drugi uveren sam da bi nam budućnost bila bolja i sigurnija. U čast slavnih predaka i u ime voljenih i željenih potomaka od Sretenjske ideje nećemo odustati, jer bismo tako odustali od sebe. Narode srpski, gde god da živiš, srećno ti Sretenje Dan državnosti Srbije!