MRAK
POSLE više od pola veka, bez znanja Upravnog odbora i Programskog saveta, neko je u RTS odlučio da "ukine" snimanje i arhiviranje pozorišnih predstava i, pravdajući se smanjenjem budžeta, sredstva preusmeri na komercijalno isplativije, igrane serije.
Novosti
Simbolično, poslednja snimljena predstava je "Carstvo mraka" Narodnog pozorišta u Beogradu. "Večernje novosti" su skrenule pažnju javnosti, a uviđajući posledice jednog ovakvog poteza oglasila se i ministarka kulture Maja Gojković, upućujući pismo čelnicima Javnog servisa da odluku još jednom preispitaju. Jer, pozorišna, najefemernija od svih umetnosti, samo na ovaj način može da ostavi trag u vremenu.
Skidanjem predstave sa repertoara, zauvek se sele u sećanja velika glumačka imena, rediteljske poetike i neki nestvarni trenuci rođeni u simbiozi živog glumca i publike.
Ukoliko predstava nije sačuvana, generacije koje dolaze ne mogu ni da zamisle kako su izgledali neki bardovi teatra, niti antologijske predstave. Ko bi mogao i da pretpostavi s kakvom je virtuoznošću Zoran Radmilović igrao Radovana III ili Kralja Ibija...
I dok se televizija još u povoju, 1958, sa skromnim tehničkim mogućnostima odvažila da "uživo" emituje pozorišne predstave (a od 1961. ih snima i arhivira), danas od toga odustaje. Nečijom odlukom i bahatošću, 30.000 evra godišnjeg budžeta za ovu namenu, otišlo je na drugi račun. Javni servis je tako "tajno" prenebregao javni interes, uvodeći nas u istinsko carstvo mraka nebrige za pozorišno, a samim tim i kulturno nasleđe.
Ostaje nam, za utehu, da i narednih Novih godina uživamo u njihovom "arhiviranom" neukusu i đuskanju do iznemoglosti poznatih TV lica.