ZEMLJOTRES UKAZAO NA PUKOTINU U SAVESTI ČOVEČANSTVA: Da u Siriju ne može ući nikakva humanitarna pomoć
RAZORAN zemljotres pogodio je jugoistok Turske - ova vest je munjevito obišla planetu u ponedeljak ujutro. Potresni snimci njegovih stravičnih posledica s pravom su odmah mobilisali svet u nameri da se u ovu zemlju upute specijalizovane ekipe za raščišćavanje ruševina i kontingenti humanitarne pomoći.
Novosti
Stidljivo, kao da se ne sme, sa nedopustivim zakašnjenjem, pa nek je trajalo i minut, saznali smo da je taj isti zemljotres razorio i sever Sirije, da ima hiljade mrtvih i povređenih, da je materijalna šteta ogromna. Ali lošim vestima iz ove zemlje tu nije bio kraj, jer je snažan potres svom svojom snagom ukazao na nedopustivu pukotinu u savesti čovečanstva: da u Siriju ne može ući nikakva humanitarna pomoć zbog sankcija koje su joj ranije nametnule SAD i EU! Ako se neko i usudi da pomogne, stići će ga nekakav "Cezarov zakon o civilnoj zaštiti Sirije", napisan u Vašingtonu i usmeren ka bilo kojem pojedincu, instituciji ili kompaniji koja ima poslovnu saradnju sa Damaskom.
Ima li kraja licemerju?! Može li čovek sa makar trunkom ljudskosti u sebi, u trenucima ovakve katastrofe i da pomisli, a kamoli da bude selektivan bilo gde u svetu, posebno u zemlji već razorenoj ratom i postojećim sankcijama? Nisu životi sirijske dece i naroda manje vredni i, ako smo ljudi, ruku u nevolji moramo im pružiti. Izgovora nema, jer reči "sankcije na humanitarnu pomoć" već dovoljno "smrde nečovještvom".
Verovatno ih je, poslednja dva dana, mnogo puta čuo i lekar Vadah Šabar, iz Sirije, nekada beogradski student. U kratkom telefonskom razgovoru rekao nam je da je u njegovom Alepu, ionako uništenom u ratu, posle zemljotresa nastao pakao. I dodao: "Hvala vama iz Srbije što ste se setili da pitate kako smo." Bilo je to najpotresnije "hvala" koje sam ikad čula.