NEĆE MOĆI: Kompradorski antikolonijalizam

POJAM "komprador" izvorno se pojavio u 17. veku na Dalekom istoku kao odrednica za osobu lokalnog porekla zaposlenu u evropskom domaćinstvu i zaduženu za kupovinu namirnica i upravljanje finansijama domaćinstva. 

Reč je preuzeta iz portugalskog jezika, a koren joj je u latinskoj reči comparator (onaj ko dobavlja nešto). Početkom dvadesetog veka značenje mu se menja i, prema "Enciklopediji Britanika" iz 1911. godine, pojam počinje da se odnosi na domicilno stanovništvo zaposleno u evropskim kompanijama u Kini, a koje ima ekonomsku i društvenu korist od eksploatacije svoje zemlje zarad interesa kolonizatora. Moderna definicija ovog pojma, prema "Oksfordskom rečniku" je "čovek koji deluje kao agent za strane organizacije koje obavljaju poslove u oblasti investicija, trgovine, ekonomske ili političke operacije".
Kada imate ove definicije u vidu, jasno vam je da domaći medij koji je u vlasništvu stranih investicionih fondova i sa uređivačkom politikom što odgovara interesu njegovih stranih vlasnika, da ne kažemo modernih kolonizatora - osnovano može biti opisan kao "kompradorski". Prirodno je da se iznenadite i zbunite kada u takvom mediju naiđete na naslov u kojem piše "Srbija je kolonija", što traje samo dok ne pročitate i ono što sledi iza zapete - "a Vučić njen 'uspešni' upravnik". Tu se kockice sklapaju i dolazimo do opšteg mesta domaćih "nezavisnih" medija - šta god aktuelni predsednik Srbije radio, loše je, čak i ako su do juče govorili da je dobro.

ONDA pomislite da se verovatno radi o Rusiji. Domaći zapadofili (uključujući i pojedine poslanike vladajuće stranke) ionako prečesto govore da domaći zapadoskeptici žele od naše države da naprave "rusku guberniju" i vide "NIS u oku brata svoga", a ne vide sve zapadnjačke balvane. Ali ne! Iznenađenje je još veće kada pročitate ceo intervju i shvatite da sagovornik novinarke koja inače ne ume da piše ni o čemu drugom osim o "srpskoj genocidnosti" i "srpskom nacizmu", zaista govori o lošim aspektima zapadnjačkog kolonijalizma spram Srbije.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić u dotičnom intervjuu sasvim ispravno primećuje da je na delu "uspostavljanje potpune američke dominacije u Evropi" i da je "naša funkcija da budemo kolonija". Ispravno primećuje i da kao država imamo problem "masovne emigracije radne snage, posebno obrazovane ka Zapadu, izvor smo jeftine domaće radne snage, strane investicije su usmerene na manuelne poslove", ali je čudno što to radi u listu koji je do juče imao rubriku "Naši ljudi u svetu" u kojoj je besramno čitalaštvu reklamirao odlazak odavde po svaku cenu jer "u inostranstvu ne mora sve da bude mučno", britansko društvo "poštuje umnu slobodu", "Norveška vraća pojedincu ono što je spreman da uloži", a "dete u nama bi da se vrati kući, ali bi svakog dana i da pojede nešto i nahrani svoju decu", što su samo neki naslovi iz te sramne rubrike.

Objašnjenje za objavljivanje ovako jeretičkih stavova spram "zapadne svetinje" u "glasu evropskih koncila" je drugi deo Radonjićeve rečenice koji sam do sada izbegavao da navedem a koja u celosti glasi: "Naša funkcija je da budemo kolonija na čijem čelu se nalazi kolonijalni upravnik i naš vođa sasvim uspešno obavlja tu funkciju." Dakle, može se pljuvati i po Zapadu i zapadnom licemerju (govoreći o zahtevima da se uvedu sankcije Rusiji, profesor Radonjić jasno i otvoreno kaže da se radi o "zapadnom licemerju" koje služi kao "meki pritisak za rešavanje statusa Kosova"), ali samo u kontekstu pljuvanja Vučića.

LOGIČKO razmišljanje navodi na pomisao da ako je jednom od glavnih promotera zapadnih "vrednosti" i interesa u Srbiji dopustiva oštra kritika tih istih vrednosti i interesa pod uslovom da usput kao zastupnik tih istih vrednosti i interesa bude napadnut Vučić, to onda znači da im je on veći problem od svih tih ciljeva, pa je i njih vredno (kratkoročno) žrtvovati da bi se taj problem rešio. To je uočljivo kod mnogobrojnih zakletih zapadofila, poput Bobana Stojanovića, koji lamentira što EU ne upotrebi svoju moć, prekrši svoje demokratske principe da bi svrgnula Vučića s vlasti upravo zarad tih "demokratskih principa".

Da Radonjić Vučića kao "kolonijalnog upravnika" kritikuje iz ugla nacionalističke opozicije, bilo bi razumljivo. Iz tog ugla bi mu se svašta moglo zameriti, baš kao što i ruski ekstremni nacionalisti često Putina smatraju previše mekim i benevolentnim prema Zapadu. Ali problem je što Radonjić Vučića kao eksponenta zapadnjačkog kolonijalizma kritikuje iz zapadnjačkog ugla, te ispada da bi on jednog "kolonijalnog upravnika" samo zamenio drugim (mnogo otvorenijim) kolonijalnim upravnikom.

Opet se nameće logično pitanje - ako je Vučić zaista u toj meri zapadni kolonijalni upravnik i to još "uspešan", zašto "Danas" i drugi "nezavisni" mediji ulažu toliki napor da sruše "svog čoveka"? Logičan odgovor je da možda i nije toliko "uspešan" i to ne u popravljanju ekonomske situacije u Srbiji nego u sprovođenju interesa onih koji bi da nas kolonizuju. Argument za ovo se nalazi u samom Radonjićevom izlaganju. On kaže da je Vučićeva ekonomska politika loša jer je "realna individualna potrošnja u Srbiji na nivou od 53% proseka EU, dok je srpski BDP na nivou od 44% proseka EU". To znači da je više od polovine članica EU ispod Srbije u "realnoj individualnoj potrošnji", te da 44 posto zemalja EU ima manji BDP. Možda je, ipak, loš zbog toga što za sada nije uveo sankcije Rusiji i zbog toga što još nije rešio status Kosova po meri kolektivnog Zapada.