DIJAGNOZA: Prištinska "terapija" - Na svakih osam sati po jedna provokacija
DANIMA je trajala agonija porodice bivšeg kosovskog policajca Slađana Trajkovića, jer su do njih dopirali glasovi da je njegovo zdravstveno stanje veoma loše.
Egzekutori Kurtijevih suludih ideja nisu dozvolili da mu se dostavi redovna terapija.
Ovom dijabetičaru, sa ranama na nogama i glavi, progonitelji iz Prištine postavili su "dijagnozu": terete ga za navodni ratni zločin protiv civila.
Ustali su članovi njegove porodice, prijatelji, komšije, među kojima je bilo i Albanaca, i sa protesta u Mitrovici poručili - to je pošten čovek koji ispašta samo zato što je skinuo uniformu kada je stigla naredba da udari na sopstveni narod. Tek posle toga, a pošto su mu produžili pritvor, poslali su lekare.
I porodica njegovog bivšeg kolege Dejana Pantića, progonjenog iz istih razloga, a koji je sada u kućnom pritvoru, prošla je kroz velike muke. Nisu znali gde se nalazi, strepeli su jer je srčani bolesnik, a ostavljen bez lekova. U Dejanov "karton" zato je upisano - terorističko delovanje, bacanje eksplozivne naprave...
Treći dan zaredom na meti obesnih policajaca na administrativim prelazima su i sanitetska vozila, bez obzira na to što su u njima najteži bolesnici. Zadržavaju ih satima zbog KM registarskih tablica. U jednom je bila kardiološka pacijentkinja kojoj su ugrađena dva stenta, a išla je iz Valjeva za severnu Kosovsku Mitrovicu. Njoj zasad nisu prikačili nikakav zločin, mada nije isključeno da će se setiti da to urade.
Lakoća kojom Priština postavlja "dijagnoze" Srbima, uverava nas da će se i dalje držati "terapije": kao antibiotik, na svakih osam sati po jedna provokacija, bar jedno hapšenje sedmično, a svakog meseca opšti prepad. Prednost imaju stariji i hronični bolesnici.