DOMOVI: Nije poziv za spaljivanje na lomači, već alarm za nadležne
JEDNA od najtežih odluka u životu svakog deteta je kada ga život primora da roditelja smesti u dom za stare.
I dok se još preispituju, dožive da im taj lom, nažalost, ne bude jedina muka.
Roditelji i deca, sudeći prema nedavnoj tragediji u Gerontološkom centru "Bežanijska kosa", moraju dodatno da brinu o bezbednosti, često i o golom životu. Na to nas upozorava upravo ubistvo jednog dugogodišnjeg stanara od strane drugog koji se uselio samo dva dana ranije. U socijalnim ustanovama, koje bi trebalo da olakšavaju život seniorima i njihovim potomcima, očigledno, nešto ne funkcioniše.
U njih se smeštaju osobe sa verovatno falsifikovanom medicinskom dokumentacijom, iz koje se ne može ni naslutiti da nisu podobni za boravak u kolektivu. Apsurd je da su ih upravo u tome pogurala opet - deca. Potpuno su, nažalost, zakazali i oni od kojih se to nimalo nije očekivalo - zaduženi za njihovu dodatnu procenu. Životi su ugašeni, a nemir se uselio u hiljade domova onih koji su svoje najmilije smestili u gerontološke centre. Pogotovu kod onih koje još peče savest što su ovakvu odluku uopšte doneli.
O slučajevima nasilja informišemo se tek povremeno, kada se neko okuraži da u javnost iznese pakao kroz koji mu roditelji prolaze. Kada skupi hrabrost da otvori dušu i ukaže na nedopustive propuste.
Zato ovi slučajevi ne smeju da budu poziv u lov na veštice, niti bilo čije spaljivanje na lomači. Moraju da budu alarm da Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, gerontološki centri i lekari proglase mobilizaciju i pretresu sve stanare. Da se potrude da "ubacivanje u dom" preko veze iskorene, ili da bar u takvim slučajevima dodatno prekontrolišu potrebnu dokumentaciju.