I DRŽAVA I LEKARI KRIVI ZA OBMANE: Koliko nevakcinisane dece treba da umre da se opametimo?

Krivi su i lekari. Zato što su ćutali na sve antivakserske laži i agresivne ispade. Zato što su na pitanje roditelja - da li da vakcinišem dete - mnogi samo slegnuli ramenima.

Zato što su neki od njih, umesto da se pozivaju na medicinu i činjenice, i sami u ordinacijama, polutajno, stvarali nove smutnje o (ne)bezbednosti vakcine.

Krivi su, naravno, i sami roditelji. Zato što su, verujući u razne laži, ostavili decu nezaštićenom.

Kriva je i država, jer ne sprovodi ni jedinu meru koju je preduzela protv ignorisanja obavezne vakcinacije, pa je broj kazni naplaćenih nesavesnim roditeljima na nivou statističke greške.

Sad, kada je opet upaljen požar epidemije, i preoptimistično bi bilo verovati da će ona ostati lokalizovana samo u Smederevu, gde je od morbila obolelo petoro dece i jedna odrasla osoba, čak i najvećim umovima teško bi bilo da racionalno objasne zašto to sebi radimo.

Koliko dece treba da umre da se svi zajedno opametimo? I, dokle ćemo da bagatelišemo realnu opasnost od morbila i komplikacija ove zaraze komentarima po društvenim mrežama: "Velika stvar, malo ospi i mirovanja, i gotovo"? Od morbila se umire: u statistici - jedan od 1.000 - u stvarnom životu, u porodici koja izgubi dete, to je mnogo više, to je svih mogućih 100 odsto.

Očigledno je da smo izmanipulisani, zavedeni, obmanuti. Ako smo već dozvolili sve to, vreme je da stavimo prst na čelo i zapitamo se - ko smo mi da poništavamo jednu od najznačajnijih tekovina medicine, kao što su vakcine? Bahaćenje nas definitivno vodi u jednom smeru, u prošlost, u bolesti, a to podrazumeva i plaćanje one najskuplje cene - gubitak dece.