TATJANA: Ova Čačanka je načinila korak za koji niko nije imao hrabrosti

Bdi se nad njima danonoćno, a koliko je zahtevno govori primer da im je tuširanje neizdrživo bolno pa se obavlja na specifičan način i traje po šest-sedam sati. Da bi koračali kroz život, velika podrška potrebna je i njima i njihovim porodicama.

Možda je strah od svih takvih izazova "presudio" da roditelji jednu takvu, tek rođenu nežnu "leptiricu" Nađu, odmah po rođenju ostave u čačanskom porodilištu. Tu je odrastala gotovo godinu uz neprestanu brigu medicinskog osoblja. Ali, niko se nije usudio da je uzme pod svoje krilo, sve dok priča o njoj nije stigla do Tatjane Obradović. Ova Čačanka je tada načinila korak za koji niko nije imao hrabrosti. Majka troje dece, podstanar, odvažila se i postala Nađin hranitelj.

Baš tako kakvo joj je i ime - "div", "ona koja se ne predaje" - Tatjana je i postupila. Svesna svega što ih obe čeka na zajedničkom putu, nije se dvoumila. Pružila je Nađi ljubav i dom. Načinila je podvig. Dala je najdivniji primer plemenitosti u vremenu kada su ljudi zaokupljeni samo sobom, u doba kada je važnije imati nego biti. Ima li lepše ode životu od ove kada detetu čiji i najbezazleniji pokret može otvoriti još jednu bolnu ranu pružite sigurnost i brigu u nekoliko kvadrata svog podstanarskog stana? I uz sve to, Tatjana se podvigom nije hvalila. Štaviše, ne bismo ni saznali za njega da joj Grad Čačak nije dodelio svoje godišnje priznanje. Kakva žena! Kakav Čovek!

Hvala Vam Tatjana na lekciji o čovečnosti, na delu koje sija kao neprolazna luča ljudskosti.