SAMBA

To je, za upućene, vest kao i da je danas subota i da će sutra na kioscima opet biti "Novosti". Dakle, sasvim normalna i prirodna stvar.

Selekcija Dragana Stojkovića Piksija je izgubila od boljih od sebe, tu nema trunke dileme. Nejasno je samo kako se dogodilo da umesto zrna sreće, pre ove utakmice imamo tonu malera na leđima i brdo problema ispred sebe. Da nam najbolji napadač Aleksandar Mitrović uđe u duel sa "kariokama" sa jedva tri treninga u nogama u poslednjih mesec dana, da je Dušan Vlahović još rovit, a Filip Kostić praktično neupotrebljiv.

Hteli smo da odigramo kolce i sitan vez protiv fudbalskih majstora rasutih po najboljim i najskupljim klubovima Evrope. Nekako smo se držali za ruke, pleli nogama prvih 45 minuta, a onda je u hodnicima "Lusaila" u pauzi već mogao da se čuje ritam igre koju vole Brazilci. Kako je počeo nastavak, počela je i samba. Onaj nosati Rišarlison nas je namirisao i sa dva gola ogolio sve slabosti, mane i rupe u našem timu. Protiv Kameruna će "orlovi" morati da rašire krila koja im je u četvrtak uveče u čvor vezao preveliki respekt prema petostrukim vladarima planete. Slučaj je udesio da je to popravni ispit na kojem kiksa ne sme da bude. Srbija je još u igri, sa šansama koje drži u svojim rukama.

Važno je samo da se podigne glava i srede misli posle centrifuge u koju su nas ubacili Nejmar i društvo. Veru u Dušana Tadića i ostale fudbalske junake nacije dobronamerni nisu izgubili. Zato što se valja iđi u boj, sa svim junacima. Napred, Srbija!