JAJINCI: Hoće li Muzej žrtava genocida imati snage da promeni "kulturu zaborava" u kulturu "sećanja"

Ova dva naslova, objavljena u "Novostima" juče i prekjuče, kao deo višegodišnjih nastojanja našeg lista da ukaže na nedolično, skandalozno ponašanje sve većeg broja pojedinaca na stratištu u Jajincima ili grobnici heroja na Kalemegdanu i mnogobrojnim sličnim mestima sećanja, možda su među poslednjima ove vrste. Bar kad je o memorijalu u Jajincima reč.

Jer, stigla je vest da će Muzej žrtava genocida preuzeti brigu o najvećem stratištu u Srbiji. Nadamo se da će ovoj ustanovi poći za rukom da ukine nepodopštine koje se dešavaju nad humkama 80.000 žrtava suviše dugo u gradu i državi kakvi želimo da budu.

Nadamo se da će Muzej moći da spreči desetine i stotine ljudi da na travi Jajinaca, bez ikakve svesti o tome šta se nalazi ispod zelenog tepiha, založe vatru i bace ćevape na skaru za svoju porodicu, kumove, prijatelje...

Verujemo i želimo da bar ovoj ustanovi pođe za rukom da organizuje čišćenje deponije preko puta stratišta, za koju su meštani "Novostima" pričali da jedva čekaju da je "neko" ukloni. Nadajmo se da će Muzej, koji je i alarmirao javnost da se žena sunča podno spomenika, uspeti da spreči mlade da uživaju na suncu baš ovde. Konačno, valjda će Muzeju poći za rukom da spreči divljanje kvadovima po spomen-području.

Međutim, preduslov uspeha u svemu navedenom što Muzej žrtava genocida preuzimanjem brige o memorijalu sebi stavlja na leđa, verujući da ima kapacitet da takav tovar i ponese, jeste promena svesti ljudi. Jer, ako se oni prepušteni "kulturi zaborava" ne vrate "kulturi sećanja", uranke u Jajincima niko neće moći da zaustavi. Nadajmo se da ta vrsta plana postoji.