ĆIRILICA: Apsurdno je da je ideja instant nacionalnog i ideološkog inženjeringa još živa i aktuelna

Smatrao je da treba pokidati sve veze sa Carstvom, ruskom kulturom i tradicijom i da samo latinica daje svetski karakter sovjetskoj revoluciji. Ova ideja nije zaživela, a reč "revolucija" se u 20. veku najčešće pisala ćirilicom.

Ovaj zaboravljeni primer dobro pokazuje značaj pisma za identifikaciju i afirmaciju jedne ideologije. To je i motiv ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je pokrenuo peticiju da Ukrajina napusti ćirilično pismo i u zvaničnu upotrebu uvede latinicu.

Nije tu reč o praktičnoj strani latiničnog alfabeta, tastaturama i pisanju vajber-poruka.

Reč je o radikalnom raskidu sa Rusijom i ruskom kulturom. Preuzimajući "urođeno" pismo malog broja Ukrajinaca sa krajnjeg Zapada i posredno ga namećući duboko ćiriličnoj većini, Zelenski pokušava da Ukrajinu preko reda, preko veze i preko noći priključi Evropi, Evropskoj uniji, NATO i svemu ostalom zapadnom i antiruskom.

Milo Đukanović u usiljenom "latiničenju" Crne Gore video je put za neprirodan raskid sa srpskom istorijom, kulturom i tradicijom. U čemu, jasno je, nije uspeo.

Ova tri primera pokazuju i koliki je strah od moći slova ako se pišu na određeni način.

Čekići potezani na table u Vukovaru razbijaju i iluziju da su pismo samo znaci koji se mogu, prema ćudima politike, suvim aktima uspostavljati i ukidati.

Apsurdno je da je ideja instant nacionalnog i ideološkog inženjeringa još živa i aktuelna, iako ju je 20. vek bezbroj puta razbio. Uprkos tome, latinicu i danas mnogi vide kao putokaz ka Briselu i Vašingtonu, iako je koliko pre 100 godina umalo pokazivala ka - Moskvi.