(K)VAR
KO je pokvario VAR sistem u Superligi? Gromoglasno najavljivana, dugo montirana i skupo plaćena novotarija svetskog fudbala koja je stigla i u podrumske prostorije u Staroj Pazovi postala je stvar o kojoj se sve više priča i u koju i najzagriženiji zagovornici njenog uvođenja počinju da sumnjaju.
V.N.
Pandorinu kutiju otvorio je sudija Novak Simović, kada kod zdravih očiju na Banovom brdu nije pokazao crveni karton beku Čukaričkog posle starta nad partizanovcem Rikardom. Tamne odaje Pandorine kutije postajale su još tamnije kada je najčešće na stadionu "Rajko Mitić" VAR bio ugašen po 20 i više minuta u nekoliko mečeva. Poslednje dve kapi koje prelivaju, ionako punu čašu fudbalske žuči u Superligi, bili su događaji na utakmicama Radnički Niš - Zvezda i Partizan - Javor.
Kvar na vezama, neznanje arbitara ili onih koji sede u VAR sobi, možda i tendencija da se namerno pogreši na štetu jednog kluba, otvorili su sijaset teorija zavere, koje u čeljustima čvrsto drže domaći fudbal, čak u mesecima kada bi se svako normalan u Srbiji ponosio VAR tehnologijom. I vrlo bitno pitanje: ko i zbog čega zabranjuje ljudima iz fudbala, navijačima, pa i klupskim zvaničnicima na upere prstom u krivce? Koje su to stroge norme koje zabranjuju komentarisanje očiglednih grešaka u zemlji u kojoj nije zabranjeno napasti bilo kog političara, direktora, bilo koje odgovorno lice.
Evo, već drugu sezonu VAR radi u Srbiji, a na udaru je kritika svih onih koji svakog vikenda gledaju kako taj VAR opravdava svoje ime i pomaže sudijama u Nemačkoj ili Španiji. Posebna priča su sudije koje se nesvesno, ili svesno ne edukuju i ne rade na sebi iz nedelje u nedelju. A zna se da je predsednik Sudijske komisije najodgovorniji i najpozvaniji da kontroliše njihovo (ne)znanje.