LICEMERJE VELIKIH SILA: Srbiji drže lekcije o međunarodnom pravu
AMBASADOR strane države ne komentariše dnevnu politiku zemlje u kojoj je akreditovan, niti javno dovodi u pitanje njen suverenitet, ustrojstvo i uređenje.
Takođe, očekuje se uzdržanost i prema svim spoljnopolitičkim pitanjima koja se direktno ne tiču države koju predstavlja.
Šta se to dogodilo pa su ova načela Bečke konvencije - nekada bukvar rada i ponašanja svakog stranog ambasadora - zaboravljena i napuštena. Sve ređi su vekovima građeni diplomatski maniri - uzdržanost, diskrecija i odmerenost u stavovima. Ambasadori su danas prosti čekićari spoljne politike svojih država i demonstratori gole sile, zaduženi za primenu tvrde moći svojih prestonica.
Nova nemačka ambasadorka Anke Konrad tako izjavljuje da se suverenitet Ukrajine mora poštovati, a Srbije ne mora. Njen prethodnik Tomas Šib, u duhu poznate veze "maksima" i divizije, govorio je o bombardovanju SRJ zbog počinjenog genocida na Kosovu. I predstavnik SAD Kristofer Hil gotovo od prvog dana istupa kao dežurna savest Srbije, koju tobože prijateljski požurkuje u NATO.
Niko nema iluziju da ambasadori velikih sila svoj posao obavljaju isključivo po knjizi diplomatskog protokola i to svakako nije od juče. Naruku im ide i globalno "kuvanje" u kome nikakva pravila više ne važe. Svet se promenio, a i diplomatija. Ipak, licemerno je i otužno kad velike sile Srbiji javno objašnjavaju principe međunarodnog prava, dele joj recepte za pravnu državu ili vršljaju po samo njenim unutrašnjim pitanjima.
Kao da Bečka konvencija, diplomatski standardi i maniri važe samo za male i nejake.
Ambasadorima velikih sila, umesto toga, potreban je samo dovoljno jak politički čekić. I debeo obraz.