VIHOR
POČELO je sa crtaćima, i svet još nije stigao ni valjano da se načudi, a animirani filmovi se već uveliko prave po ključu skovanom u umu ideologa političke korektnosti, navodno u cilju prevazilaženja stereotipa.
Marina Mirković
Onda smo dobili gej Supermena (mlađeg), Spajdermena, čak je i zavodnik Dilan Dog doživeo (makar i košmarnu) homoerotsku epizodu... Ali, ko li je mogao pomisliti da će etiketa "kensel" biti udarena na tolika, najveća, najpopularnija dela svetske književnosti, a u korist pamfletskih, praktično neknjiževnih tekstova čija je jedina prednost, u modernom svetu, što veličaju drugo, drugačije - ali moderno.
Pao je, posle Hemingveja, Kiplinga, Homera, i voljeni Vinetu. Nema pošteđenih u najezdi okuraženih propovednika te vladajuće ideologije - padaju pred njom jednako romantizovani robovlasnički jug "Prohujalo s vihorom" i Čiča Toma, koji je u (n)ovom milenijumu postao tek - rasni stereotip. Pa Doktor Sus, a pridružila mu se, evo, i Inid Blajton, autorka valjda najprodavanijih serijala za decu u 20. veku. Zaključeno je, naime, da su pogledi na rasu, rod, seksualnost, književnice rođene 1897, suviše starovremski i u nesaglasju sa modernim vremenom. U međuvremenu, dobijamo gej bajke, transseksualne heroje (Džoan K. Rouling je prognana jer se usudila da ulogu negativca u trileru dodeli transseksualnoj osobi), i sve to - u knjigama za decu. I nema razloga za uznemirenost, kažu, isti ti koji su odrastali na knjigama koje danas nemilosrdno zabranjuju. Biće da ga, ipak, ima - a razlog nije samo taj što će ta kleta korektnost uskoro ubiti svaki tračak duha, duhovitosti, kreacije, umetnosti, književnosti?! A ako ga zaista nema - zašto nam zabranjuju knjige?