UCENA
NA Petrovačkoj cesti, 7. avgusta 1995. i dan kasnije u Svodni, rakete iz hrvatskih vojnih aviona usmrtile su 13 civila, među njima četvoro dece uzrasta od šest do 13 godina, koji su u izbegličkoj koloni pokušavali da spasu žive glave.
Oni koji su tokom "Oluje" osmislili, naredili i u delo sproveli ovu akciju, počinili su težak ratni zločin koji ne zastareva. Tako kažu sve norme međunarodnog prava.
Zagrebu, izgleda, to nije jasno. Ili će pre biti da jeste, ali se plaši da će procesuiranje ovog i sličnih zlodela pokazati da je "Oluja", za koju tvrdi da je bila "kristalno čista, legitimna vojna akcija", zapravo - zločinačka. Da je njen cilj bio "da Srbi, praktično, nestanu", a da su to ostvarivali branitelji napredujući "noseć mač ubice i luč palikuće". Zato ne čudi što su se u Hrvatskoj upalili svi alarmi nakon što je u Beogradu podignuta optužnica protiv četvorice njihovih pilota zbog granatiranja civila, kao i najave da će to biti učinjeno protiv još trojice oficira.
Očigledno, uplašena istinom, Hrvatska nas je kroz reči predsednika Sabora posavetovala da se povučemo ukoliko mislimo da postanemo članica EU. Dakle, zbog njihovih zločinaca ne možemo u Evropu?! Zaista treba imati hrabrosti da se bez stida takvo nešto izgovori.
Jesu li to vrle evropske vrednosti?
Razloge da nas koči na putu u EU, Zagreb je nalazio i ranije, ali optužnice protiv pilota su ga, nesporno, razjarile. Toliko da tragediju čiji je uzročnik koristi da nas ucenjuje i da nije u stanju da se, i pored mnogobrojnih otvorenih pitanja sa Beogradom, složi oko jednog - da su se zločini na Petrovačkoj cesti i u Svodni desili. Možemo li to očekivati ako Hrvatska nikada nije pokazala trunku žaljenja zbog stotina hiljada monstruozno ubijenih Srba u NDH? Teško!