RIZNICA
MI u Srbiji ćemo često i skoro bez daha da vrtimo priču o tome kako smo zemlja košarke, vaterpola, tenisa, pa i fudbala, rvanja, boksa...
Malo ko će iskreno da prizna da u našoj zemlji svako veče odlaze u san momci i devojke koji sanjaju šampionske snove. Poslednje prvenstvo Evrope u atletici opet nam je otvorilo oči: sa Olimpijskog stadiona u Minhenu kući se vratilo četvoro vrhunskih sportista, stigle su četiri prelepe i izuzetno važne medalje.
Ivana Vuleta se u skoku udalj okitila zlatom, Armin Sinančević je osvojio srebro u bacanju kugle, a Angelina Topić, skakačica uvis, i Adriana Vilagoš, bacačica koplja, dokazale su zašto je "kraljica" sportova, verovatno neopravdano, konstantno u nekakvoj senci.
Ako nas je Ivana (32) i navikla na medalje sa velikih takmičenja, ako je u godinama za nama i postala sportska heroina i idol klincima iz svog i tuđeg kraja, ako je Armin (26) već na stazi šampiona, jer se nedavno na Mediteranskim igrama okitio zlatom, šta reći za dve juniorke Angelinu (17) i Adrianu (18), koje su otišle tiho u Minhen, među iskusnije i starije od sebe i sa legendarnog stadiona se vratile sa bronzama oko vrata. Pobednice u glavi sa telima dece.
Nije li sve ovo razlog da se i srpska atletika, sada kada je još jednom odškrinula vrata raja, vrati na spisak sportova koje ova nacija voli? I nije li vreme da se podsetimo kako su Srpski atletski savez i Olimpijski komitet Srbije zajedničkim snagama branili interese sporta, logike i ljubavi prema državi kada su svojevremeno u Malom Iđošu sa obe ruke prigrlili veliku Adrianu Vilagoš i na vreme joj rekli: "Ostani ovde!" Zato Dragutinu Topiću, koji ovih dana priča kako sedi i plače od sreće, poručujemo: "Ustani, čoveče, i - smej se!"