PISMO

Bespilotni "helfajeri" i "specijalni timovi" neće uskoro krenuti put Sarajeva, ali pripremaju nešto drugo - "set mera, posebno skrojenih za Bosnu i Hercegovinu". Te mere će im pomoći protiv "malignih uticaja", kako je u pismu Biseri Turković, šefici diplomatije BiH, to sročio gensek Zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg.

U setu mera NATO-a je "snažna podrška evroatlantskom putu Bosne i Hercegovine", a na putu saveznicima od 1992. do 1995, ubeđeni su, stoji narod, kog su bezuspešno pobedili.

Zajedno sa Osamom bin Ladenom, Muhamedom el Zavahirijem (bratom prvopomenutog i osnivačem Islamskog džihada), šeikom Halidom Muhamedom (planerom napada na Kule bliznakinje 2000) i mnogim drugim nosiocima bosanskih pasoša i "sarajevskih adresa".

A Srbima NATO, čini se, uporno ne veruje da imaju mozak u kojem se moždane vijuge ne navijaju daljinskim ključem i donacijama. Ne dopire to Zapadu do pameti. Moćnici još ne veruju, ili neće da poveruju, da "i u ovom vremenu žive ljudi koji veruju da ih sa neba gledaju preci, junaci..." Ne mogu da shvate, niti da poveruju da je najgore onima koji su groblja najmilijih morali da ostave - samo da bi ostali živi.

I bili bi Brisel i Alijansa možda u pravu da je "srpski narod u ontološkom, arhetipskom ili istorijskom sukobu sa njima".

Bio bi, ali srpski narod, jednostavno - ne želi ni svađu sa njima. Baš kao što i ne razmišlja da Vladimiru Vladimiroviču, recimo, da srpski pasoš.