ZAHVALJUJUĆI ALBANCU SRPSKA CRKVA JE I CRNOGORSKA: Učini Dritan ono što nisu mogla dvojica rođene braće, Srbin i Crnogorac
DA je našim đedovima sa dinarskog masiva neko prorekao da će svetosavsku crkvu odbraniti jedan Albanac, svi bi rekli da je đavo ušao u njega!
Potpisivanje Temeljnog ugovora u vili Gorica, Foto Vlada CG
Srećom, ne doživeše i proročanstva, ali i dela ne videše. Bežali su naši ini zbog zuluma i osvete. Iz Zete, Rasa i Stare Hercegovine, da bi poštedeli i spasli one koji bežati nisu mogli. Raspirili se i zemlju i kruv našli kao vojnici, graničari - krajišnici. Čuvali Hristovo ime i Evropu. Krvarili! Olujom nošeni!
I oni koji su ostajali u "krševitoj Sparti" nisu odustajali. Branili su svoje, sekli što se seći da. Opstali! I jedni i drugi! Jedinili se pod zvezdom petokrakom što je sijala i u mraku. Verovali! Pogrešili! Časno hteli, u nečast nisu verovali! Foto: P. Mitić
Naše greške i zavidni pogledi preko plota bili su municija za zlotvorsko plansko odrođavanje! Brata od brata. Sina od oca. Unuka od đeda! I unedogled. Najlepša zemlja na svetu, tako do pre neki dan, bila je jedina bez svoje crkve. Delovalo je zaludno litijanje vernog naroda u Crnoj Gori sa željom da se, barem, izjednači sa tuđinskim verama.
Kad je došlo do duvara, pojavi se Dritan od nekog Abaza, koji učini ono što nisu mogla dvojica rođene braće, Srbin i Crnogorac?! Nije imao sociološke i psihološke bukagije da pruži ruku. Umiri strahove. Unormali ono što je vazda normalno bilo. Zahvaljujući Albancu Dritanu Abazoviću srpska crkva je i crnogorska!
A, mi braćo? Jesmo li mogli bolje? Očigledno, nismo! Ali, možemo da popravimo! Dritan je pomogao da rutina ne bude Rubikon. Ostaje nam da znanjem i lepim vaspitanjem učinimo da budu večne i Crna Gora i Srbija. Ako je moguće bratske, a nikad jedna drugoj dušmanske!