PLAN Z-4: Detalji razgovora sa Arensom i mali doprinos saznavanju istine
POPUT neke aveti, već gotovo tri decenije srpskim prostorima se širi priča o Planu Z-4 kao nekom projektu koji je mogao sprečiti katastrofalne posledice "Oluje" i zaustaviti Hrvatsku u genocidnom oružanom pohodu na srpski narod u Krajini.
Imao sam priliku da u Palati UN u Ženevi razgovaram sa Girt-Hajnrih Arensom isključivo o tom Planu. Razgovor je bio poluzvaničan i prisustvovali su mu i prevodilac i jedan službenik. Odlazak na razgovor je bio usaglašen sa Slobodanom Miloševićem i našim bezbednosnim službama. Poznate su nam bile osnove Plana, ali smo znali i to da se on povremeno menjao i po pravilu uvek gore po srpsku stranu i da ga je Hrvatska nevoljno i tobože iskreno prihvatila kao neku vrstu osnova za pregovore.
Gospodin Arens je sa mnogo detalja i strpljivo pričao o pomenutom Planu, koji je tada bio gotovo u finalnom obliku, ističući pre svega povoljnosti za srpski narod i zanemarujući mnogo toga što je loše ili jako loše po nas. Cilj je bio da se omekša srpski stav u odnosu na prihvatanje ovog Plana. Prikrivajući svoje zadovoljstvo zbog nekih odredbi i ne prikrivajući svoj odnos prema lošim teritorijalnim i drugim rešenjima, privodili smo razgovor kraju uz moje iscrpne zabeleške. Mogao sam već tada nazreti, a danas znam, da bi usvajanje takvog ili sličnog plana moglo biti samo odlaganje datuma eliminacije Srba kao remetilačkog faktora možda u ne tako brutalnom i munjevitom vidu.
ONDA mi je gospodin Arens rekao da ne zna kako je hrvatska obaveštajna služba došla do svih detalja ovog dokumenta i da ima prilično pouzdano saznanje da ga hrvatske vlasti neće prihvatiti, ali će vešto pustiti da svoje odbijanje bučno izreknu Srbi, što se po ko zna koji put u višegodišnjim Ženevskim pregovorima i događalo.
U gotovo otvorenim naznakama mi je rekao da Hrvatskoj uopšte nije blisko rešenje srpskog pitanja na ovaj način i da je gotovo nebitno hoćemo li ga mi ili nećemo prihvatiti, jer će se stvari odvijati na neki drugi način i da će u sve to biti relevantno uključivanje Amerike. Naravno da ni na koji način nije ni u nijansama rekao šta to i kako može biti i kako će se stvari po Srbe tragično odvijati. Istakao je, takođe, da bi Plan svakako trebalo da prihvatimo i kako je dobar za Srbe. Onako sasvim službeno diplomatski.
Stekao sam, takođe, utisak da to što je Srpska Krajina zona pod zaštitom plavih šlemova Ujedinjenih nacija neće naročito igrati ulogu o već isplaniranom rešenju.
Preneo sam, naravno, Slobodanu Miloševiću i drugima u srpskom vođstvu svoje ocene i zapažanja o ovom razgovoru. I tada sam znao i sada pogotovo znam da je sva ta priča o velikom značaju i važnosti Plana Z-4 prazna priča.
Ova beleška je samo mali doprinos saznavanju istine o onome što se dešavalo i nema veće pretenzije.