TASTER: Jedan ovakav "klik-klak" začuo se u nedelju u Prištini

Običan telefonski poziv liderima ovakvih banana-republika dovoljan je za svaku željenu političku odluku, zaokret, krizu ili primirje. Lokalni parlament, vlada, zakoni, propisi, kao i interesi građana - savršeno su nevažni.

Jedan ovakav "klik-klak" začuo se u nedelju u Prištini. Američki ambasador Džefri Hovenijer pozvao je telefonom kosovskog premijera Aljbina Kurtija i - kriza je rešena.

Ambasadorski dodir dlanom tastera lažne kosovske nezavisnosti mrak kurtijevske ekstremističke politike zamenio je svetlom kakvog-takvog mira.

Odgovor na pitanje kakva je to država gde je američki ambasador - ne američki predsednik, državni sekretar, njegov zamenik, pomoćnik ili drugi faktor Stejt departmenta - moćniji od svih vlasti i institucija, dobro je poznat: nepriznata, krnja, nepostojeća i nedemokratska. Ali neka o tome misle Albanci.

Srbija već sad ima brigu šta će se na Kosmetu dogoditi 1. septembra, kada Kurti ponovo digne oružje. Ništa manji problem nije ni pitanje ko se iz međunarodne zajednice zapravo pita za odnose Beograda i Prištine. EU sa svojim specijalnim poklisarom Miroslavom Lajčakom deluje kao gumena cerada koja samo loše pokriva američku politiku. Nju je uostalom i nemoguće sakriti, jer poput bronzanog Bila Klintona sa postolja među prišitinskim soliterima - sa osmehom maše regionu. Poznato je šta na Balkanu znači američki osmeh. Znaju to dobro i Srbi i Albanci. Valjda i Evropa ima to na umu, jer ovako nejaka, moralno opustošena i bezidejna uopšte nije daleko od vašingtonskog prekidača.