NEĆE MOĆI, Dubina diktature

ODLUKA REM-a pokazuje dubinu diktature u Srbiji - saopštila je "Junajted medija", grupa u okviru koje posluju mediji koji to nisu (o čemu sam detaljnije pisao ranije, između ostalih, u tekstu "Pružaoci medijskih usluga" od 17. jula 2022). Šta to, prema njima, pokazuje tu "dubinu diktature" i "stisak medijske cenzure"? Prosta činjenica da država ovoga puta nije popustila pod snažnim pritiscima agenata korporacije "Junajted medija", za razliku od 2014. kada su zakoni menjani kako bi se prilagodili interesima i potrebama te kompanije (o čemu sam detaljnije pisao u tekstu "Telekom protiv Šeste flote" za "Pečat" od 12. februara 2021), i njenim televizijama N1 i Nova S dali nacionalnu frekvenciju.

Obratimo, međutim, pažnju na to kako je ova kompanija imuna na "diktaturu" i "cenzuru" kada je širenje njihovim interesima bliske propagande i informacija u pitanju. Za početak, na kablovskoj mreži SBB, koja je u vlasništvu "Junajted medije" već godinama nema nijednog kanala iz Republike Srpske. Svi oni su eliminisani i korisnici ovog kablovskog operatera o dešavanjima u srpskom entitetu BiH mogu se informisati samo preko njihovih kanala N1 BH i Nova BH. Blokadu na srpske izvore iz Republike Srpske nije izbegla čak ni BN televizija, inače opoziciono orijentisana spram vlasti u Banjaluci.

Ruski kanali RT i Prvi kanal Rusije cenzurisani su na samom početku ruske specijalne operacije u Ukrajini (ne kažem rata u Ukrajini, jer je taj rat počeo još 2014).

KOLIKO je težnja ka nametanju jednoumlja duboka i ukorenjena u "poslovnoj filozofiji" ove kompanije bolje od svega pokazuje činjenica da se na kablovskoj mreži SBB ne mogu gledati ni američki kanali drugačije uređivačke politike od one koju sledi "ekskluzivni partner" neoliberalnog Si-En-Ena, pa je proskribovan čak i američki konzervativni kanal Foks njuz. Toliko o istinskoj želji da se uspostavi nekakav pluralizam mišljenja i slobodno informisanje, pa ako želite da saznate bilo šta o američkoj politici, možete čuti samo izvanredno pristrasno izveštavanje Si-En-Ena u korist američke Demokratske stranke. Slična je stvar i sa N1 i Novom S na kojim se po pravilu (uz par izuzetaka) pojavljuju samo istomišljenici i prema čijem izveštavanju bi se moglo zaključiti da Vučića ne vole ni rođeni otac i majka, a da je Srbija najveće ruglo planete.

Svoje nezadovoljstvo odlukom REM-a (u čijem je i sama savetu) pokazala je i Judita Popović, dugogodišnja visoka funkcionerka Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Kao papagaj ponavljajući mantru N1, ona kaže da "ostaje nada da će petu frekvenciju dobiti neki medij koji se zalaže za istinito, pravovremeno i objektivno informisanje". Znači da ovi mediji koji su sad dobili frekvenciju ne potpadaju pod tu kategoriju, nego samo znate ko - oni mediji što zapravo mediji nisu, nego samo "pružaoci medijskih usluga".

INTERESANTAN je i pristup Biroa za društvena istraživanja (Birodi) iz čijeg bi se naziva moglo zaključiti da se radi o agenciji za istraživanja javnosti i objektivnu analizu. Ali kako i na tarabi može svašta da piše, tako i Birodi nije ono što bi želeo da se o njemu misli. Da se zapravo ne radi o "suvom" analitičkom i naučnom pristupu svedoči činjenica da su u svom statutu kao cilj svog delovanja naveli "predlaganja i sprovođenja promena koje treba da dovedu do održivog razvoja Srbije i približavanja Srbije vrednostima EU, odnosno društvenog razvoja uopšte". 'Ajd to "predlaganje", ali kako oni misle da bilo šta sprovode s obzirom na to da nisu nikakav faktor za bilo kakvo sprovođenje.

Čak se i iza imena "Biro", što bi trebalo da ostavi utisak nekakvog institucionalnog tela, krije činjenica da se radi o pukom udruženju građana i ničemu više. Svaka ideja o objektivnosti ruši se činjenicom da su za "približavanje Srbije vrednostima EU". To je čisto politički rad i ništa više od toga, jer su i same "evropske vrednosti" stvar politike. Koliko je tu u pitanju jednostran pristup životu i društvu ukazuje činjenica da su "evropske vrednosti" isto što i "društveni razvoj uopšte". Dakle, društva koja ne slede "evropske vrednosti" ne mogu da se razvijaju. Eno, Kina odmah propala kad je to saznala, a Katar momentalno dozvolio homoseksualizam i postavio lezbijku na čelo države.

TAJ Birodi je s užasom konstatovao da je "REM nagradio televizije koje su deo industrije populizma". Uh, taj grozni "populizam"! Već više od decenije na svim "profesionalnim i objektivnim" medijima slušamo o tom strašnom fenomenu koji preti Evropi i Americi i njihovim "vrednostima". Ali šta je zapravo populizam? U Rimskoj Republici taj izraz se koristio za političke pokrete koji zastupaju interese "običnih" građana. U novijoj istoriji, termin se pojavljuje na kraju 19. veka u SAD da bi se opisala načela i delovanje Narodne partije (People's Party) koja se zalagala za veća prava seljaka i radnika i kritikovala politički sistem koji pogoduje interesima političkih i poslovnih elita. To je bio pokušaj da se u američki politički sistem ubaci i treća stranka nasuprot dvema etabliranim i od naroda odrođenim Republikanskoj i Demokratskoj partiji.

Najprihvaćeniju savremenu definiciju populizma dao je holandski politikolog Kas Mad, koji tvrdi da se radi o "ideologiji koja deli društvo na dve antagonističke grupe - običan narod i korumpiranu elitu - prema kojoj bi politika trebalo da bude izraz volje naroda". Dakle, uprošćeno, populizam suprotstavlja većinu naroda i njihove interese bogatoj manjini i njihovim interesima. Onda je zaista tačno - elitistički N1 i slični jesu suprotstavljeni narodnim Pinku, Hepiju i ostalima iz tog "medijskog populizma". Za N1 je jasno da zastupa interese svojih prebogatih vlasnika, pripadnika onih jedan posto najbogatijih na svetu i propagira nekakav kvazielitizam. Ovi "populisti" su neka druga priča.