"BEG" SA BALKANSKE KALDRME: Gubljenje identiteta Severne Makedonije na putu ka "blagoslovenoj" EU

Makedonski slučaj, osim što istinski demantuje ateističku prirodu EU, kristalno je svedočanstvo o beskraju ucena i uslova koje poneko mora da ispuni da bi sa balkanske kaldrme pobegao u Uniju koja "ujedinjuje u razlikama". Pod uslovom da nije u ratu sa Rusijom, podrazumeva se.

Tamno more "moranja" našlo se pred Skopljem na evropskom putu. Mora da se napravi dogovor sa Albancima, mora da se promeni ime države, integrišu Albanci, mora da se ispoštuje Grčka, a demokratija, ljudska prava i slobode - obaška.

Izgurali Makedonci Prespanski sporazum, prekrstili se, namirili tvrde Grke, bezbroj puta žmurili i na prirodnu i na neprirodnu Albaniju, crkveni spor rešili pride. Ali džaba. Stigao im je bugarski voz sa sve standardom prema kome su "Makedonci Bugari, ali im je Jugoslavija isprala mozak pa su to zaboravili". Makedonski jezik je više-manje bugarski, istorija takođe. Bugari će, sva je prilika, uskoro i u makedonski ustav, kao specijalna kategorija.

Retko se pominje da je južni komšiluk silnu snagu, a ponešto i para, potrošio na izgradnju novog identiteta. Iz njega je izluftirano sve što miriše na Srbiju i Srbe, a ponešto je, kako to obično biva, proglašeno i za okupaciju, osvajanje, imperijalizam Beograda i sve tako. Aleksandar Veliki, kome je svet bio mali, izronio je, otud, barabar sa herojima kakvi su bili Goce Delčev ili Pitu Guli.

Poneko bi rekao, Srbija bar nije morala da menja ime, jer novo bi teško smislila. A i sa njim bi se teško uklopila u briselsku teologiju, koja uči da Carstvo nebesko svakako ne pripada svima.