BRUCOŠI: Po svemu sudeći, uskoro će za katedrama biti samo loši đaci

Činjenica je da za sve nastavničke fakultete vlada sve manje interesovanje, da mladi neće u prosvetu, pravdajući odluku malim platama u školama, lošim statusom prosvetara, manjkom poštovanja roditelja i dece prema ovoj, nekada uvaženoj profesiji. Ali i sa tim predubeđenjima, na drugim fakultetima koji obrazuju buduće pedagoge, i interesovanje i kvalitet brucoša ipak su veći. Tako da je sumnja da postoje i drugi razlozi za mrzovolju mladih prema sopstvenom jeziku i književnosti potpuno opravdana.

Godinama se smanjuje fond časova srpskog jezika i književnosti u srednjim školama.

Klasično obrazovanje zamenjuje dualno, čitanje ustupa mesto satima prakse. Država sama đacima daje najbolji primer nebrige za sopstveni jezik i pismo. Godinama se predlog zakona koji je trebalo da zaštiti nacionalno pismo i jezik vukao po fiokama. A kada je konačno usvojen, njegovim primenom ne bavi se gotovo niko.

Lingvisti su uzaludno tražili natpredmetni status srpskog jezika, da mu se u nastavi da veći značaj, ali i ta inicijativa otišla je u vetar. Molili su i da se poveća broj časova srpskog jezika u školama, obrazlagali da smo ubedljivo na začelju u Evropi po tome koliko imamo nastave maternjeg. Ni to nije imao ko da čuje.

Tako da, osim retkih zaljubljenika i dobrih đaka na vrhu liste budućih studenata srpskog jezika i književnosti, ne treba da čudi što većinu čine oni koji bi teško mogli da upišu nešto drugo. Nekada je zanimanje profesor bilo prestižno, a uskoro će, po svemu sudeći, za katedrama biti samo loši đaci.