DVOR: Iako smo se krune davno odrekli, intriga sa dvora - svakako nismo

Svako malo pa - kao u srećnim monarhijama - na naslovnicama tabloida osvane kraljevska kuća, porodica, sočna ispovest portira ili sekretarice. Kako to obično biva u familijama plave krvi, ima tu i brižnih očeva, strogih maćeha, bonvivanskih prinčeva, mnoštva bližih i daljih rođaka, ambicija, laži i spoticanja.

Seviljska abdikacija princa Petra i primanje prestolonasledništva njegovog brata Filipa otvorila je lavinu priča o porodičnom neskladu na Dvoru. Tek što je ova saga okončana, stigla je naredna - prestolonaslednički par Aleksandar i Katarina, nezadovoljan sumom koju odvaja Srbija, još 2015. tražio je novac za dvorski kompleks na Dedinju od - ništa manje - sina aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena. Aleksandrov brat od strica, princ Vladimir, tvrdi da je to bratovljeva sramota i da porodica sa tim nema ništa.

I tako ukrug. Malo dedinjske prepirke, malo spletke, uz nezaobilaznu tabloidnu obradu odnosa i karakternih crta članova dinastije. Iako smo se krune davno odrekli, intriga sa dvora - svakako nismo.

Nisu Karađorđevići srpska porodica ni po čemu drugačija u odnosu na sve druge, osim po prezimenu i istorijskom značaju. I u njoj, kao i u svakoj drugoj, ima i ljubavi i surevnjivosti, svađe i nesloge. Teško da postoji ijedna bez toga. Pravdi za volju, nije kulturno gurati nos u tuđi krevet, lonac ili novčanik, pa i ako je kraljevski.

Karađorđeviće razlikuje nešto drugo - svest da je njihovo ime sraslo sa Srbijom i plemićka obaveza da je u svakom postupku budu dostojni. Koliko toga budu svesni, manje će ih i biti na stranicama žute štampe, a više u srcima ljudi.