PORAZ: Hrvatskim antifašistima nije tako ostalo ništa, ni slava, ni pare
PRAZNA kasa hrvatskih antifašista, zbog čega je otkazan i mimohod "Besmrtni partizanski odred" u Zagrebu, možda je i najmanje što im se moglo dogoditi. Sve ono što su ostvarili u ratu nepovratno je uništeno u miru.
Arhvia
Oni koje su pobedili u ratu danas im mašu pred nosom ustaškim simbolima, u hrvatskim gradovima, poput Karlovca, zajedno su iscrtane oznake NDH-a i Azova, a Tompsonova publika urliče "Za dom spremni". Liderima antifašističkih udruženja stalno stižu pretnje, a vođe novokomponovanih radikalnih desnih stranaka omalovažavaju ih na svakom koraku. Antifašistima, pretežno starcima, preostalo je jedino veselje da se okupe proslavljajući Titov rođendan u Kumrovcu.
Antifašizam je za državni vrh Hrvatske tek dekorativan i deklarativan, a mladi ionako ne znaju mnogo iz istorije, pa nije čudno što su mnogi zbunjeni ko je uopšte pobedio u Drugom svetskom ratu, antifašisti ili ustaše.
Dan antifašističke borbe je državni praznik koji hrvatska država ne voli. Biti danas na strani poraženih u Drugom svetskom ratu nije sramota, već prednost. A nacionalisti ne opraštaju hrvatskim antifašistima, pre svega to što su zajedno sa srpskim, ustali protiv nacista. Ni oko datuma obeležavanja borbe protiv fašizma nije u Hrvatskoj išlo glatko, pa je preko noći izmenjen kako ne bi bio povezan sa onim koji se obeležavao u bivšoj državi, u julu, kada su se digli Srbi u Lici protiv ustaškog terora. Tako je datum "premešten" na 22. jun, kada je 1941. osnovan Prvi sisački partizanski odred.
Hrvatskim antifašistima nije tako ostalo ništa, ni slava, ni pare. A ni hrabrosti, jer "Besmrtnog odreda" ove godine neće biti i zato što su se mnogi uplašili da ih ne povežu sa Putinom i Rusima.