SKANDAL: Traže nam usklađivanje sa raštimovanom Evropom

Ovo su dve najvažnije poruke krovne zajednice zemalja Starog kontinenta.

Sve to bi moglo da se uvaži kao legitiman stav sa kojim Beograd mora da se suoči. Da se izjasni, opredeli, ali i snosi posledice budućih odluka.

Ali, o kakvom usklađivanju pričamo kada pored živog Miroslava Lajčaka, koji bi trebalo da reši barem jedno otvoreno pitanje, sve najmoćnije države prave inflaciju izaslanika sa istim ili sličnim zadatkom?

Koga naši predstavnici da slušaju? Pomenutog Slovaka kojeg bi zemljaci razapeli u Bratislavi kada bi predložio da njegova država prizna "Kosovo"? Eskobara? Amerikanca koji nam, gle čuda, garantuje integraciju? Šolcovog emisara Zaracina? Ili specijalce koje šalju Makron ili Grčka? Možda Stjuarta Piča, vremešnog soldata, kojeg je imenovao Boris Džonson, onaj što Britaniju iščlani iz EU?

O kakvom članstvu mi pričamo kada francuski predsednik nudi neku političku zajednicu?

Kad iz Španije stižu signali da Prištinu neće priznati ni kada bi to učinio neki avanturista iz Beograda? I moglo bi se nadugo i naširoko zabavljati ovom zapadnom kakofonijom, čak se onako srpski sprdati, da teme nisu preozbiljne i da od njih ne zavisi budućnost i stabilnost Srbije. Da li će biti i ostati ozbiljna država, ili potpuno ponižena?

Zato bi bilo dobro da naši zapadni prijatelji, za početak, pokažu da nisu ludi i barem usklade svoju politiku prema Srbiji. Onda će i nama, ovako zbunjenima, biti lakše da odlučujemo.