NAKNADE: Bankarske takse i usluge su poskupele i do 15 puta

Takse poskupele od 30 do 200 odsto. Neke usluge i 15 puta! Pitaju se građani, s pravom, kakvo može da im bude opravdanje za podizanje provizija, kada su i do sada od raznih naknada godišnje zarađivale 400 miliona evra.

Talas poskupljenja zahvatio je sve životne namirnice, robu i usluge. Kolika je inflacija svima je jasno čim plate račun na kasi. Stručnjaci kažu da su uzroci uvezeni, uslovljeni globalnom krizom, pandemijom i ratom u Ukrajini. Centralna banka prinuđena da podiže referentnu kamatnu stopu da bi zauzdala inflaciju, pa će nam sada i krediti poskupeti.

Sve je to, razumeli smo, viša sila. Ali, kako da progutamo da je kriza uticala i na cenu održavanja računa, podizanje novca sa bankomata, izdavanje čekova, korišćenje mobilnog i elektronskog bankarstva... Šaltera je sve manje, kao i zaposlenih, većinu posla sami obavljamo elektronski i to još i plaćamo. Sve to sa ciljem da bankama profit još više raste.

Sve kada se sabere, oko pet miliona klijenata u Srbiji na razne takse bankama ostavi godišnje po 100 evra. I to bez uračunatih kamata na sve brojnije gotovinske i stambene kredite bez kojih, od kada smo prvi put dali dinar da uđemo u kolo, više izlaza nema.

Odgovor je da bankama treba novac da ulažu u digitalizaciju, tehnologiju koja brzo zastareva, da plate skup kadar. Kažu, velika je konkurencija, na tržištu su 22 banke, pa svako neka izabere prema džepu. Problem je što se utrkuju u poskupljenjima, a nijedna ne snižava cene. Čini se da za sve manje pogodnosti i sve više posla koje preuzimamo od bankara, naši troškovi rastu. Baš kao i njihov profit.