NEĆE MOĆI: Direktna pretnja
Fon der Lajenova kaže da Rusija predstavlja pretnju za svetski poredak. Imajući u vidu kakav je, nadajmo se da će uspeti da ga bespovratno uništi
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen često ume ozbiljno da "lupi". Tako je, na primer, puna samopouzdanja svojstvenog pripadniku viševekovnog krema nemačke aristokratije, kao ministarka odbrane Nemačke, na sednici Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta u junu 2017. rekla da se sa Rusijom mora razgovarati sa "pozicije sile". "Naš stav je sledeći, mi želimo razumne odnose sa Rusijom, međutim znamo da to mora da bude sa pozicije sile", izjavila je nemačka ministarka Ursula fon der Lajen. Interesantno je da je gotovo istu rečenicu nekoliko godina kasnije izgovorila i njena naslednica na čelu nemačkog ministarstva odbrane Anegret Kramp-Karenbauer. Njihov ruski kolega Sergej Šojgu je na te izlive optimizma obema istovetno odgovorio porukom da priupitaju svoje pretke kako je to kada se pokuša sa Rusijom razgovarati sa takve pozicije.
To je, verovatno, tačno i u slučaju Kramp-Karenbauerove, ali Ursula fon der Lajen zaista u porodici ima pretka koji je dobro upoznat s ruskim gnevom posle pokušaja da se s njom razgovara silom. Joahim Frajher fon der Lajen bio je visokopozicionirani nacistički zvaničnik i, od jula 1942, okupacioni upravnik lavovskog okruga u Galiciji, u Ukrajini (istorijske li ironije), te je kao takav uključen u Holokaust. Poginuo je u Drezdenu 1945. Holokaust nije, međutim, jedini zločin u koji je Ursula fon der Lajen umešana preko svoje porodice. Kako je aprila prošle godine u tekstu pod naslovom "Aristokratska nesposobnost Ursule fon der Lajen" pisao "Forin polisi", njeni preci bili su i neki od najvećih britanskih trgovaca robljem (Džozef Vreg) i robovlasnika (porodica Ladson).
"Može delovati jadno osuđivati nekog zbog predaka - gresi oca ne bi trebalo da se prebacuju na sina, ili u ovom slučaju ćerku, ali Fon der Lajenova je sama ne kajući se, ako nije ne razmišljajući, prizivala svoje pretke", navodi "Forin polisi" dodajući da je London skul of ekonomiks upisala pod imenom Rouz Ladson. "Uzeti ime svojih robovlasničkih predaka je znak njene lagodnosti sa neosporavanim i nasleđenim privilegijama", ocenjuje list.
A evo zašto sam ovaj tekst posvetio Ursuli fon der Lajen, našoj "benevolentnoj partnerki" na "bezalternativnom" putu u Evropsku uniju: "Rusija je danas najdirektnija pretnja za svetski poredak sa svojim varvarskim ratom protiv Ukrajine i zabrinjavajućim paktom sa Kinom", rekla je ona 12. maja, posle sastanka s japanskim premijerom Fumijom Kišidom, koji se s tim složio: "Ruska invazija na Ukrajinu se ne tiče samo Evrope već ona narušava srce međunarodnog poretka, uključujući Aziju. To ne treba tolerisati." Kao što je gotovo nemoguće naći nekog Srbina kojem Nemci ili ustaše nisu nekoga ubili, tako je gotovo nemoguće naći Nemca ili Japanca kojem neki predak nije ubio nekog Rusa ili Kineza. Sa Fon der Lajenovom nema sumnje, a na Kišidu bih se kladio.
Na stranu to što visoka zvaničnica (iz) Nemačke i visoki zvaničnik Japana imaju obraza da nekoga, bilo koga, optužuju za "varvarski rat", ili što nekadašnje predvodnike Trojnog pakta zabrinjava "pakt" njihovih nekadašnjih žrtava. Važnije je ono što je tačno u njihovom iskazu i što, očigledno, izaziva panični strah - da Rusija ugrožava, odnosno narušava "međunarodni poredak". Kakvi su oni, takav je i poredak, pa Bogu hvala što je Rusija konačno smogla snage da počne da ga ruši, zajedno s Kinom.
Poredak čije rušenje sada predvodi Rusija (i Kina) gotovo je identičan poretku koji je posle krvavih borbi srušila pre 77 godina isticanjem zastave na Rajhstagu i munjevitom ofanzivom u Mandžuriji, koja je više nego užas nuklearnog holokausta u Hirošimi i Nagasakiju doprinela primoravanju Japana na kapitulaciju. S time se danas slažu i brojni američki istoričari, a što je još 1945. tvrdio admiral Vilijam Lejhi, načelnik Združenog generalštaba američke vojske, rekavši da "upotreba tog varvarskog oružja ni na koji način materijalno nije pomogla u ratu protiv Japana". To je poredak u kojem, umesto "više rase", pravo na upravljanje ovim svetom ima "izuzetna nacija" SAD i njeni vazali, među kojima su i Nemačka i Japan. A vidimo da Fon der Lajenova ako ne podržava, onda barem nema stida ni prema poretku u kojem su njeni preci drugim ljudima trgovali kao da su predmeti.
Fon der Lajenovoj, ali i Kišidi "varvarska" je ruska intervencija (ili invazija, svejedno je) na Ukrajinu, ali im je sve što je radio njihov prekookeanski gospodar, uključujući i smrt 500.000 iračke dece do 1996. godine (do američke invazije na Irak 2003, zbog sankcija je u Iraku umrlo milion i po ljudi, mahom upravo dece), bila cena vredna ostvarivanja američkih interesa. Ako je svetski poredak onaj u kojem su žrtve njihovih užasnih agresija širom sveta samo "kolateralna šteta", onda je ljudska obaveza taj poredak srušiti i poslati na smetlište istorije.
Međunarodno pravo, kao što su to u više navrata istakli lideri Rusije, zaista je mrtvo, ali je "ubijeno" tek pošto ga je svetski hegemon potpuno obesmislio praksom "nama se sve može, a vi ostali morate da poštujete pravila i činite samo ono što vam mi dozvolimo". Da bi se uspostavili novi, nadajmo se pravičniji, poredak i pravo, sadašnji moraju biti uništeni, a Moskva bi Fon der Lajenovoj trebalo da zahvali što je prepoznala njenu ulogu u tom veličanstvenom poduhvatu.