KANONI

Ni Tabanovce nisu videle makedonske vladike, kada su im političari i ambasadori iz Skoplja poručili da sve ono što su se dogovorili - slobodno zaborave.

Dvadeset godina kasnije, u istom gradu, ponovo je napravljen veoma sličan dogovor. U tišini, bez forme i zvona, skiciran je ako ne najbolji, ono svakako najiskreniji dogovor.

Posle svega nekoliko dana usledio je prijem MPC u kanonsko jedinstvo sa Vaseljenskom patrijaršijom. Ovo priznanje, zapravo prečica do statusa, krnje je u svakom smislu, osim kao faktor nove podeljenosti, smutnje i samovolje.

Na Balkanu gde moćni krojači stvarnosti i prošlost čine nepredvidivom, kao da je malo evropskih komisija, Saveta Evrope, kontakt grupa, tribunala pravde i nepravde, ruskih ambasada i NATO konferencija, nego se u kopčanje naroda pozadi uključila i Patrijaršija drevnog Carigrada.

Nije to prvi put da "Njegova svesvetost" patrijarh Vartolomej umesto da smiruje, izaziva podele pa i krize. Nema boljeg primera od ukrajinskog, gde je njegovo crkveno ujedinjenje nažalost potvrdilo i produbilo razjedinjenje naroda ove nesrećne zemlje.

Srpska crkva i njen patrijarh ne spore Makedoncima pravo da postavljaju pitanje svoje statusne budućnosti. Jedini uslov je poštovanje poretka koji vekovima važi u pravoslavlju. A u njemu se ništa ne čini bez blagoslova starijeg - oca, igumana, sveštenika, vladike, patrijarha, pa i cele crkve...

Samostalnost MPC, dakle, možda nije nemoguća, ali samo u dogovoru sa Srpskom patrijaršijom. Jer Beograd ili Niš i Skoplje svakako su toliko blizu da im Vartolomejeve prečice sigurno ne trebaju.