GDE SU NESTALI ČAST I DOSTOJANSTVO: Kako bi veliki Puškin odgovorio danas nemoralnim moćnicima

Bio je to 29. viteški obračun velikog pesnika u kom je čast branio metkom, u stvari, bilo je to vreme časti i ljudskog dostojanstva.

Kažu i da je Rus prezirao smrt. Na jednom od dvoboja pojavio se sa kapom punom trešanja čije je koštice pljuckao čekajući da protivnik ispali prvi metak. U ukrajinskom gradu Ternopolju gradonačelnik Sergej Nadal uklonio je spomenik Puškinu uz obrazloženje "da on nije imao veze sa gradom kao i većina ruskih pisaca, kompozitora..."

I prokleto je u pravu. Ternopolj nije jedini ukrajinski grad iz koga su se čast i dostojanstvo "evakuisali". Puškin, da je živ, pljucnuo bi prezrivo košticu na tog Nadala, baš kao što bi popljuvao i Kolorado Springs koji je precrtao ime Jurija Gagarina sa seminara o kosmosu.

Kardifskoj filharmoniji koja više neće da svira Čajkovskog "jer je muzikom slavio pobedu nad Napoleonom" i napisao "Rusko-srpski marš" ispljuvao bi se u partiture, a pitaj Boga šta bi uradio upravniku Britanske nacionalne galerije koji je platno Francuza Edgara Dega iz 1899. "Ruske plesačice" - preimenovao u "Ukrajinske". Recimo, Borisa Džonsona, premijera te Britanije, Puškin bi možda zalepio nadlanicom "izmenivši mu tokove 'šamar frizure'". Kako bi tek branio Fjodora u Milanu? Bilo bi spektakularno.

Dostojevski je ovoga obožavao, gledajući u njemu neracionalnu rusku dušu koja je prkosila smrti i kod Kutuzova i Suvorova. Aleksandar Sergejevič, nije repa bez korena koju budalasti gradonačelnik Ternopolja može da počupa. Njegovog pradedu Ibrahima iz ropstva je otkupio Srbin Sava Vladisavljević i odveo Petru Prvom, gde ga je sačuvao drugi Srbin - Mihajlo Miloradović. Samo da ne priprete sankcijama i zbog toga!