GDE SU NESTALI ČAST I DOSTOJANSTVO: Kako bi veliki Puškin odgovorio danas nemoralnim moćnicima
VELIKI Puškin otišao je sa ovog sveta 1837. posle dvoboja sa Francuzom Dantesom koji mu je zavodio ženu.
Bio je to 29. viteški obračun velikog pesnika u kom je čast branio metkom, u stvari, bilo je to vreme časti i ljudskog dostojanstva.
Kažu i da je Rus prezirao smrt. Na jednom od dvoboja pojavio se sa kapom punom trešanja čije je koštice pljuckao čekajući da protivnik ispali prvi metak. U ukrajinskom gradu Ternopolju gradonačelnik Sergej Nadal uklonio je spomenik Puškinu uz obrazloženje "da on nije imao veze sa gradom kao i većina ruskih pisaca, kompozitora..."
I prokleto je u pravu. Ternopolj nije jedini ukrajinski grad iz koga su se čast i dostojanstvo "evakuisali". Puškin, da je živ, pljucnuo bi prezrivo košticu na tog Nadala, baš kao što bi popljuvao i Kolorado Springs koji je precrtao ime Jurija Gagarina sa seminara o kosmosu.
Kardifskoj filharmoniji koja više neće da svira Čajkovskog "jer je muzikom slavio pobedu nad Napoleonom" i napisao "Rusko-srpski marš" ispljuvao bi se u partiture, a pitaj Boga šta bi uradio upravniku Britanske nacionalne galerije koji je platno Francuza Edgara Dega iz 1899. "Ruske plesačice" - preimenovao u "Ukrajinske". Recimo, Borisa Džonsona, premijera te Britanije, Puškin bi možda zalepio nadlanicom "izmenivši mu tokove 'šamar frizure'". Kako bi tek branio Fjodora u Milanu? Bilo bi spektakularno.
Dostojevski je ovoga obožavao, gledajući u njemu neracionalnu rusku dušu koja je prkosila smrti i kod Kutuzova i Suvorova. Aleksandar Sergejevič, nije repa bez korena koju budalasti gradonačelnik Ternopolja može da počupa. Njegovog pradedu Ibrahima iz ropstva je otkupio Srbin Sava Vladisavljević i odveo Petru Prvom, gde ga je sačuvao drugi Srbin - Mihajlo Miloradović. Samo da ne priprete sankcijama i zbog toga!