RUSOFOBNI NATOFILI: Beogradski natofanatici negoduju što Putin i Lavrov toliko energično podsećaju svetsku javnost na NATO agresiju na SRJ

Ambasador Rusije Aleksej Meškov pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova. U Beogradu učestalo, i to na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, Vladimira Putina nazivaju Adolfom Hitlerom i nikom ništa. Nema ni protesta iz ruskih diplomatskih krugova. I dobro je što nema jer se tako pokazuje poštovanje slobode govora u našoj zemlji. Doduše uz izostanak osnovne odgovornosti i kvalifikovanosti aktera koje zahteva i nudi ova sloboda. Često se sloboda govora upražnjava u odsustvu slobode misli. To se više nego jasno vidi na društvenim mrežama. Srbi se, kako je svojevremeno rekao Stevan Sremac, ne snalaze dobro u demokratskim dijalozima. Da bi dokazali svoju toleranciju i demokratičnost oni često pređu na stranu protivnika zaboravivši na svoje osnovno stanovište. Očigledno nas ta slabost s vremenom nije napustila.

Tako masa natofila prosto preplavljuje naš medijski prostor. Često potpuno u skladu sa antiruskom i antisrpskom uređivačkom politikom preko dve trećine medija u Srbiji.

Inače, to je više nego obrnuto srazmerno raspoloženju i uverenju srpskog naroda i građana Srbije. Nema tu nikakve ravnoteže stavova. Natofili i rusofobi su u beogradskim i luksemburškim medijima ubedljivo prevagnuli. Naseda se na njihovu smišljenu kuknjavu da su u manjini i ugroženi. Propagandno obučeni i plaćeni, oni ućutkuju obrazovane i uverene. Njihove "misaone" operacije ne mogu da dosegnu do razlikovanja uzroka od posledice.

POJAVNI oblici natofila se čas iskazuju kao borbeni pokliči, otvoreni napadi na ruski i srpski narod i njihove masovne pravoslavne zablude, čas su to žestoki napadi na SPC i njene episkope, patrijarha, čas su to tobože objektivni izveštaji iz Ukrajine i "pobunjene" i "antiratne" Rusije, čas su to otvorene podrške ukrajinskim nacistima...

Neki od minornih političara, praćenih obilatom medijskom pažnjom, onako brutalni i podgojeni, nastupaju tako da je prosto neverovatno da su zaboravili da sa sobom ponesu crne uniforme divizije "Princ Eugen". Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da pozovu na organizovanje dobrovoljaca iz Srbije za pomoć "Azovu" i "pravoslavnoj braći" koja ekskluzivno žive samo na dve lokacije, na Cetinju i delom u Ukrajini. U Rusiji i Srbiji "pravoslavne braće" nema.

Mada bi se po njihovim brojnim tvrdnjama o uspesima i kontraudarima i "puš bekovima" hvaljene NATO naoružane ukrajinske armije i uz, kako kažu, "masovna stradanja na desetine hiljada ruskih vojnika" moglo zaključiti da su nacisti ponovo na 60 kilometara pred Moskvom. I da je Petrograd pred opsadom. A Putin odavno "sateran u ćošak". Pa, ako je već tako, šta ćemo im onda mi.

A i što bi bilo ko sa strane bio osetljiv na poređenja sa Hitlerom. Ovde su se ta poređenja već uvrežila. Počelo je sa Slobodanom Miloševićem, nastavilo preko drugih, do Aleksandra Vučića, a produžava se sa Putinom. Najbolji su svedok za to bezbrojne karikature mržnje usmerene na srpske državnike koje nas godinama prosto preplavljuju.

A sva ta potpuno neosnovana poređenja služe samo tome da se pravi Adolf Hitler i nemački nacizam i fašizam i njegove paklene posledice "normalizuju" i budu potpuno zamagljeni. Zato i nema prepoznavanja očiglednog simboličkog i suštinskog nacizma u nesrećnoj Ukrajini. I ne samo u njoj. Ne vidi se tamo gde ga ima, a pomno se traži tamo gde ga nema. On se sve više tretira kao neka normalna evropska ideologija ravnopravna liberalizmu. Brutalni nacizam se medijski imenuje u "prkosni nacionalizam" koji je bio spreman kao zapeta puška da zbriše sa lica zemlje i Donbas i Lugansk, učlani se u NATO i združenim snagama jurne na Krim. I da na neposrednoj granici zapreti Rusiji i celom svetu biološkim, biohemijskim i nuklearnim oružjem. Moraju se ustanoviti i kritički razumeti pravi uzroci nekog ratnog konflikta, da bismo se iskreno mogli moralno zgražavati nad njegovim posledicama.

ČESTO se od beogradskih natofila i natofanatika može čuti veliko negodovanje zbog toga što Putin i Lavrov toliko energično podsećaju svetsku javnost na razbijanje Jugoslavije i vojnu NATO agresiju. To oni tumače kao neko nategnuto prigodno alibi pominjanje. Da poseduju bilo kakvo znanje, a ono se ne stiče na kursevima obuke, oni bi morali znati da su u ruskoj javnosti i politici pomenuti događaji imali prelomni karakter i bili faktor otrežnjenja. Preko dvadeset godina su ga tako tretirali i Solženjicin i ruski istoričari na čelu sa Natalijom Naročnickom i svi značajni ruski pisci, patrijarsi i episkopi Ruske pravoslavne crkve i naravno - Putin.

Bila je to za sve njih pouka. A nama je bio i jeste tragičan događaj koji se verovatno ne bi desio da Rusija nije ponovo bila u smutnom vremenu. Tako da mi na Rusiju ne gledamo samo kroz smanjenu ili povećanu cenu energenata. To je pokazala i naša državna politika odbijajući da uvede sankcije ruskom narodu.

A Aleksandru Vučiću je očigledno suđeno da bude pod stalnom višegodišnjom sumnjom: od toga da će izdati Kosovo i Republiku Srpsku do toga da će sada izdati Rusiju pa odmah zatim i Kinu. I samu Srbiju. I da će to uraditi pre ili posle izbora. I tako već punu deceniju.

POKAZALO se još jednom da smo suverena, vojno neutralna, slobodna država u kojoj živi nepokoren narod.

A da bismo objasnili zašto zbog toga ispaštamo i šta se sve dešava u danas potpuno inferiornoj i okupiranoj Evropi prizovimo u pomoć nama inače nesklonog velikog češkog pisca Milana Kunderu:

"Nova Evropa rođena je iz jednog ogromnog poraza, kom nema ravnog u njenoj istoriji; prvi put, Evropa je bila potučena, Evropa kao takva, čitava Evropa. Potučena prvo ludilom svog sopstvenog zla otelovljenog u nacističkoj Nemačkoj i potom oslobođena s jednog kraja od strane Amerike, a s drugog, od strane Rusije. Oslobođena i okupirana... Nijedna zemlja Evrope nije se oslobodila sopstvenim snagama. (Nijedna? Jedna ipak jeste. Jugoslavija.

Svojom sopstvenom partizanskom vojskom. Zato je 1999. godine bilo neophodno nedeljama i nedeljama bombardovati srpske gradove: da bi se, a posteriori, i u tom delu Evrope nametnuo status pobeđenog)".

Srećom taj status pobeđenog s punim pravom nismo prihvatili te otud i ovoliki bes naših rusofoba, natofila i beogradskih autošovinista.