TAČKICE I SOJA NA "OKTOBERFESTU": Ministar savetovao Nemce da jedu manje mesa i tako doprinesu borbi protiv Putina

Penušave poslatice ima napretek, pošto hmelj nije presušio, a za meso - neka se malo strpe. Ionako nije zdravo.

Ovo nije sinopsis za nastavak čuvenog "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", već slika koju bismo ove jeseni mogli da gledamo na čuvenom "Oktoberfestu" u Minhenu. Snažne valere u ovu komičnu kompoziciju utisnuo je nedavno nemački ministar poljoprivrede (inače vegetarijanac) savetujući svoje sunarodnike da jedu manje mesa i tako daju doprinos u borbi protiv Putina?!

Bilo bi dobro kada bi se ovo podvelo samo pod gaf evangelističkog diplomca iz Rojtlingena, ali, nažalost, njegov stav je paradigma vladajuće nomenklature u EU, koja je nedorasla najvećem izazovu od Drugog svetskog rata. Evidentna kriza upravljanja u takozvanim zapadnim demokratijama, začeta još u vreme pandemije korone, potpuno je ogoljena sada kad se senka globalnog sukoba zlokobno nadvija nad svima nama.

Njihove izbezumljene elite kvarno i elegentno su svu odgovornost za raspad matičnih ekonomskih sistema prevalili na Ruse i njihovog zlog gospodara iz Kremlja, ne dovodeći nijednog trenutka u pitanje svoje (ne)sposobnosti i ignorišući činjenicu da sankcije poput batine imaju dva kraja. Tako je u Italiji vekna hleba dostigla cenu od osam evra, u Nemačkoj je trećina vozača parkirala kola, dok policija čuva pumpe od lopova, u Španiji nema mleka, Francuska uvodi bonove za hranu, Britanci proživljavaju najveću stopu inflacije u poslednjih 30 godina...Dok selo gori, birokratski metuzalemi u Briselu raspravljaju o javnim toaletima za treći pol?! I to je sve što bi trebalo da znate o staroj dami Evropi, koja očigledno grca za autoritetom Angele Merkel, a da ne govorimo o De Golu i Čerčilu, spram kojih ovi današnji lideri izgledaju kao politička nedonoščad.

No, njima takvima ne smeta što su nespremnošću za koronu, sada praktično dotukli sopstveni koncept "lezefer", već će, koliko sutra, imati primedbe sa orlovskih visina na "diktatore" Aleksandra Vučića ili, recimo, Viktora Orbana. Mada su i Srbija i Mađarska daleko od komandne privrede, njihovo stanovništvo ne kupuje hranu na "tačkice" kao posle 1945. godine i to zahvaljujući ljudima koji ih vode.

Bogu hvala, imamo dovoljno brašna, pšenice, kukuruza, gasa, uglja, baš kao što smo prvi u Evropi imali sve četiri vrste vakcina. Nemamo nameru da ovde vezemo panegirik aktuelnom šefu države, ali istini za volju, Vučić nam je još krajem oktobra, dok su ćutali topovi u Ukrajini, ispričao kakva će katastrofa pogoditi čitav svet. Zato se, očigledno, dobro spremio, kako mrazeve novog hladnog rata ne bismo dočekali kao onaj cvrčak iz čuvene basne. A, ovi dežurni učitelji demokratije i tehnokratije neka svom narodu i dalje pričaju bajke u kojima su samo oni dobre vile.