ZAPADU JE KIJEV KOPLJE ZA UDAR NA RUSIJU: Putin se oprašta od nada i iluzija prema EU i SAD

Tri decenije nakon raspada SSSR Moskva je pokušavala da reafirmiše svoju ulogu u svetskoj politici, oscilirajući između pokušaja saradnje sa kolektivnim Zapadom na čelu sa SAD i izgradnje pluralističkog modela međunarodnih odnosa.

Sada se čini da se Vladimir Putin oprašta od mnogih nada i iluzija prema Zapadu i da je spreman da izgradi novi način ruske spoljne politike sa bezbednošću i suverenitetom u srži. Rusija traži svoje mesto u svetskoj politici i arhitekturi međunarodne bezbednosti i ovaj proces u godinama koje dolaze neće biti ništa manje važan za formiranje svetskog poretka od rivalstva između SAD i Kine koje je ranije proglašavano "osovinom istorije za 21. vek".

POLITIČKI procesi u Ukrajini bili su kontroverzni tokom 30 godina njene nezavisnosti, a od 2014. zemlja je gurnuta na čelo sukoba Zapada i Rusije. Projekat "Ukrajina kao anti-Rusija" razvili su i podržali i Zapad i elite u Kijevu. Zemlja je stavljena na vrh koplja protiv Rusije. Ovo objašnjava mnoge stvari kao što su rastuće neprijateljstvo prema svemu što je rusko, tolerancija, pa čak i podrška ukrajinskim nacistima i stvarno odbijanje ispunjenja sporazuma iz Minska iz 2015. za rešavanje sukoba u Donbasu. U kombinaciji sa rastućom ekonomskom krizom, sve ovo je dovelo do toga da je glumac Vladimir Zelenski pobedio na predsedničkim izborima 2019. sa neviđenih 73 odsto glasova. To je bio način na koji su građani Ukrajine pokazali svoje razočaranje. Zbog toga je Zelenski proglasio jedinstvo nacije jednim od svojih glavnih ciljeva, a ljudi su ga videli kao čoveka koji će napustiti prethodni, politički bankrotirani kurs ukrajinske politike.

Ali Zelenski je upao u istu zamku "Ukrajina kao anti-Rusija" kao i njegovi prethodnici. Činilo se da su zastoj u Donbasu, antiruska retorika i podrška radikala bili u skladu sa njegovim ličnim političkim stilom i ambicijama. Vojno snabdevanje i pomoć u raznim oblicima sa Zapada Ukrajini drastično su porasli poslednjih godina, a histerija oko moguće ruske invazije koja je počela u novembru 2021. dovela je licemera Zelenskog ponekad i u centar svetske politike. Poslednjih meseci između NATO i Rusije su podignuti ulozi, ali je bilo i koraka za početak pregovora o bezbednosnim pitanjima u Evropi.

SLUČAJNO ili namerno, Zelenski je bio taj koji je pokrenuo krizu. On je 21. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dao izjavu da bi Ukrajina mogla da revidira svoj nenuklearni status i time prešao očiglednu crvenu liniju. Rusija je skoro osam godina nastojala da diplomatskim putem smiri sukob. Ali nova nuklearna zemlja je noćna mora za svakoga u međunarodnom sistemu - pitajte Izrael. Rusija je bila prinuđena da izvrši preventivni udar. Ako bolje pogledate ruske tvrdnje u sukobu, nema promene režima za razliku od američkih vojnih kampanja protiv Iraka i Sirije. U Ukrajini Rusija želi ne samo denacifikaciju i demilitarizaciju (da bi obezbedila sigurnu budućnost), već i neutralnost kao ustavni princip.

Ono što situaciju čini još bolnijom i krvavijom je to što i NATO i Bajdenova administracija ne mogu sebi dozvoliti da izgube drugu geopolitičku bitku zaredom posle Avganistana. Oni neće dozvoliti Zelenskom nijednu drugu opciju osim da se bori.

OZBILjNO sumnjam u to kako se zapadne elite osećaju odgovornim za svoje postupke. Čini se da su zaboravili neke od ključnih principa međunarodne politike. Prvo je da su velike sile uvek zaokupljene svojom bezbednošću. Drugo je da velike sile ne blefiraju. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je 10. marta na konferenciji za novinare posle sastanka sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom da niko nema pravo da dominira u Evropi i da obezbeđuje sopstvenu bezbednost na račun drugih.

Jedina stvar koju Ukrajina i njeni zapadni moćnici sada moraju da urade da zaustave sukob je da vrate Kijevu vanblokovski status koji je već imao pre 2014. Neutralnost Ukrajine je korisna za sve, uključujući i samu Ukrajinu. Cena za suprotno je previsoka.

Prof. Sergej Homutinkin, predaje na katedri za međunarodne odnose Tamobovskog državnog univerziteta