NOVI ATAK NA DEČANE: U potiranju srpske baštine upregli i “Gugl” mape

VLASTI U Prištini do manastira Dečani drže samo onoliko koliko im treba kao dokaz da ponešto i od srpske baštine može da izbegne spaljivanje, miniranje ili rušenje.

Upravo Dečanima, uz Pećku patrijaršiju, Ljevišku i još nekoliko živih pravoslavnih manastira, nepriznate i privremene prištinske vlasti već godinama dokazuju navodni smisao svoje borbe za stolicu u Unesku. Doduše, ništa manje je i onih koji ih albanizuju i zovu kosovskim kulturnim nasleđem. Ali to je neka druga tema.

Nema čuđenja zato što je treći put za svega nekoliko godina na najviše korišćenoj "Guglovoj" mapi - izmešten. U dobro osmišljenoj IT operaciji, ucrtan je u centru za hodočasnike svakako negostoljubive opštine Dečani.

Zapamtila je drevna svetinja mnogo žešćih napada i pretnji. Možda je suvišno i reći, al' da se ne zaboravi: od lokalnih albanskih varvara Dečane je od 1903. čuvala turska, otomanska, vojska. Tokom Drugog svetskog rata to su činile italijanske okupacione snage. Unuci tih istih Italijana preuzeli su brigu o zadužbini Svetog Kralja i 1999. godine. Mora da se pamti i da je 17. marta 2004. italijanska brigada "Folgore" na Kosovu raširila ratnu zastavu, spremna da po svaku cenu brani srpske svetinje.

Visoki Dečani trpe i pravni teror kosovske kvazidržave, koja godinama odbija da manastiru vrati 24 hektara zemlje, iako je i Ustavni sud u Prištini, uz sve međunarodne institucije, naložio da imovina mora da bude vraćena. U Prištini se drže Kurtijevog suda, koji kaže da ga "odluke Miloševićevog režima ne obavezuju".

Drevna svetinja, uprkos svemu, živi svojim životom, tiho i molitveno, ne mareći za pretnje i uvrede. Smerne monahe ne brinu ni "Guglove" mape. Jer kako kažu, još niko nije pošao put Dečana, pa odustao jer nije mogao da ih nađe.