OPOZICIONI PROGRAM PRED GRAĐANIMA: Neophodno je pristupiti međusobnom priznavanju Srbije i „nezavisnog“ Kosova

Pred birače se, konačno i bez uvijanja, iznosi konkurentski program režimu i pre svega Aleksandru Vučiću.

Traži se, u toj izbornoj ponudi, da se  raskine sa politikom vojne neutralnosti i da Srbija pristupi NATO i ponovo razoruža i ugasi svoju vojsku i na smetlište pobaca postojeće, poslednjih godina kupljeno, naoružanje. Pravi garant ovakve politike je njihov predsednički kandidat Zdravko Ponoš čije su karakteristike i pohvale pohranjene u arhivama NATO, stranih obaveštajnih službi i Vikiliksovim depešama. Nema bolje preporuke od toga.

Provejava stav da se u cilju pokazivanja dobre volje odmah na ukrajinski front prema Rusiji uputi kontingent naoružanih srpskih vojnika da brane NATO vojsku i udare na Ruse.

Tamo ih već čekaju združeni odredi zbratimljenih vojnika Montenegra i Južne Karoline.

Neophodno je pristupiti međusobnom priznavanju Srbije i „nezavisnog“ Kosova. I zatražiti od zemalja koje su povukle priznavanje Kosova da ga ponovo priznaju i da onda svi zajedno zatražimo da Kosovo kao nezavisna i suverena država bude primljena u članstvo UN. A pre toga u druge međunarodne institucije i da se ne pravi pitanje oko preimenovanja srpske kulturne baštine i manastira u albansku kulturnu baštinu. Pa tako u Unesko i Interpol. Briselski sporazum staviti van snage jer predviđa Zajednicu srpskih opština, što je neprihvatljivo i nerealno.

Mora se ponovo bespogovorno ojačati slogan "EU nema alternativu" i da,  u cilju usaglašavanja naše spoljne politike sa Briselom i Vašingtonom, Srbija uvede sankcije Rusiji. Odmah potom neophodno je sa Kinom učiniti isto i otkloniti svaku pomisao da sa njima mimo interesa EU treba sarađivati ili širiti saradnju. Treba odmah obustaviti Vučićevu inicijativu „Otvoreni Balkan“ i bez ikakvih sličnih inicijativa sačekati da nas EU integriše u svoju veliku i skladnu porodicu. Što oni, kao što je poznato, jedva čekaju.

Zbog malignog uticaja Rusije na Srbiju i Balkan, treba odmah raskinuti gasne aranžmane sa Rusima i ne pristati da nam prodaju gas po četvorostruko nižoj ceni i da nas na taj način ucenjuju. Sudbinu srpskog gasovoda staviti u ruke onih koji odlučuju o sudbini “Severnog toka 2”.

Neizostavno uvesti sve političke i druge sankcije delova zapadnog sveta prema Miloradu Dodiku i zabraniti mu da se kreće po Srbiji uopšte. Rukovodstvu Republike Srpske treba otvoreno reći da u potpunosti mora da prihvati sve što im visoki predstavnik Kristijan Šmit naloži, jer će im inače umesto njega u Sarajevo doći neki istaknuti srpski autošovinista, a možda i sama Marinika Tepić koja je dosledni propagator stava da je u Srebrenici srpski narod počinio genocid. Pa da vide šta im je bolje.

To treba da prethodi opštedržavnom prihvatanju stava da je Republika Srpska genocidna tvorevina i da su Srbija i srpski narod počinili genocid u Srebrenici. Već se priprema, biće, obnova britanske rezolucije o genocidnosti srpskog naroda na koju je svojevremeno veto stavila Rusija. U sklopu opšteg preispitivanja malignog uticaja Rusije zatražićemo ultimativno da Rusi u Savetu bezbednosti UN više ne posežu za vetom. Nećemo ni ruski gas, nećemo rusku naftu, nećemo veto! Hoćemo NATO!

Radikalno će se promeniti politika prema RS i učiniće se sve za jačanje državnog jedinstva BiH i to mimo i protiv Dejtonskog sporazuma a u skladu sa željama Bakira Izetbegovića i Željka Komšića.

Što se Srba u Crnoj Gori tiče, neka se sami nekako snađu i nastave da trpe višedecenijsku diskriminaciju i neka dokažu komitama da nisu remetilački faktor u svojoj građaniziranoj otadžbini. Na njih se nećemo obrtati i potrebno je da malo ili poviše „olabave s tom verom i Srpskom crkvom“. Te da se dohvate stranih ambasada kao pravih hramova nove vere.

Nije nimalo slučajno da ih neki od crkvenih velikodostojnika javno (poput političkog aktiviste episkopa Grigorija) ili   skriveno pomažu a istovremeno rade na razaranju jedinstvene Srpske pravoslavne crkve, od Amerike preko Evrope do Crne Gore, što je inače centralna tačka udara na srpski narod.

O ekonomiji ova prozapadna opozicija niti zbori nit romori. Tu temu i ekonomske rezultate su prepustili Vučiću. Kažu da neće da se zamajavaju lavirintima poreske politike i ciframa.

Za prozapadnu demokratsku opoziciju u Srbiji ovo je podrazumevajuća opšta platforma koja se iz dana u dan njihovim izjavama i akcijama upotpunjuje. Ne stižu da je još potpuno izreknu i nametnu kao osnovnu temu izjašnjavanja na izborima 3. aprila. Možda im od neke pomoći bude ovaj mali pokušaj sistematizacije.

U međuvremenu imaju brojne preokupacije i teme koje ih muče. Recimo, sagrađen je impresivan most – vijadukt koji povezuje prugu Beograd - Novi Sad, ali oni ga ne registruju, već vide samo jednu deponiju negde pri dnu mosta. To njih muči. Pomenutom prugom kreće se savremeni komforni voz velikom brzinom od blizu 200 kilometara na sat, ali oni ga ne registruju nego se muče zbog cene vozne karte i naravno Vučića.

Ne vole ni Stefana Nemanju ni Vučića. Ne zna se koga više ne vole, zato spomenik Nemanji hoće da presele u Marinkovu baru s neskrivenom namerom da ponize one koji tamo žive ili samog Stefana Nemanju. I Vučića dabome.

Nije im to dosta nego mozgaju u štabu da ga ipak presele u Borču ili kod Đurđevih stupova. I već su takoreći raspisali tender za firmu koja može da spomenik demontira i prenese na novo odredište. Preduzimljivo nema šta. Spomenik Nemanji napravio je znameniti ruski vajar i on je, po njima, oličenje kiča. Ali ti posednici apsolutnog ukusa tu ne zastaju i proglašavaju najveći broj hramova Ruske pravoslavne crkve kičastim!

Kada Vučić uručuje Sretenjska odličja eto prilike da se napadne SPC pa i samo Sretenje u jednom ili drugom ili trećem značenju. Oni koji su već zahtevali da se patrijarhu srpskom Porfiriju skine odežda ugrabili su novu priliku za napad na našu Crkvu. Jedan episkop im je dobar zato što ih svakodnevno podržava, a drugi im nije po volji jer nemaju njegovu podršku.

Kada stotinak ili desetak njihovih pristalica svaki čas blokira saobraćaj u Srbiji, za demokratsku i ekološku opoziciju to nije problem, ali je problem kada petnaestak hiljada ljudi na predizbornom skupu u Merošini napravi smetnje u saobraćaju. Opet im je kriv Vučić.

Nameće se mogući zaključak da bi oni bez napada na Vučića rizikovali da utonu u potpunu beznačajnost.