NEZGODNI ARHIV: Zašto Zagreb boli ustupanje građe o stradanju u NDH Izraelu i preti Srbiji blokadom evropskog puta

IMA li išta prirodnije nego da arhivska građa o stradanju Jevreja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bude ustupljena Izraelu, odnosno Memorijalnom centru Holokausta "Jad Vašem"? Čak i da nema potpisane sporazume o saradnji sa centralnom ustanovom koja čuva uspomenu na stradanje Jevreja, a ima ih, Srbija bi zarad svojih žrtava imala moralnu obavezu da Izraelu ustupi sve što bi pomoglo istraživanju genocida u NDH.

Notorni gest saradnje srpskog Ministarstva odbrane i izraelske države, međutim, u Zagrebu je proglašen kao još jedan u nizu udara "srpskog sveta" na večito nejaku Hrvatsku, koju Srbija, kako tamo tumače, sistemski nišani i izigrava. Pod velom neispunjenih obaveza iz sporazuma o sukcesiji, ljuti što njima nije ustupljena građa o genocidu u NDH, Hrvati ponovo prete blokadom evropskog puta naše zemlje.

Mnogi bi rekli da je ova dokumentacija potrebna današnjem Zagrebu da bi bolje prikrili nedela svojih očeva i dedova, ali to ovde nije tema. Reč je o načinu kako se u Zagrebu doživljava članstvo u EU - kao omča oko vrata Srbije, koja se po potrebi može zatezati.

Aktuelni povod je arhivska građa i navodna obaveza Beograda da Hrvatskoj ustupi čak 700 fondova i zbirki iz oko 50 ustanova, koliko tamo misle da im pripada. Ni reč se, međutim, tamo ne čuje o hrvatskim obavezama da vrate imovinu srpskih preduzeća, obeštete raseljene, reše sudbinu nestalih u ratu...

Čini se da je na mestu i pitanje da li je arhivska građa u Hrvatskoj bezbedna, makar dok se precizno ne utvrdi gde su zaključani dnevnici Alojzija Stepinca, beleške njegovih sekretara ili zapisnici vrha Katoličke crkve iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Arhivska građa iz Srbije u "Jad Vašemu" makar će biti na sigurnom.