GORAN IZ MARINKOVE BARE: Kako je fašistička matrica sa naprednjaka proširena i na Rome
Marković je uvredio sve Rome, želeći da se naruga nečemu što je trn u oku njegovom brozoidnom biću
MI smo, nema sumnje, postali desničarska država koja je na korak do fašizma. Ponekad izgleda da se to dogodilo preko noći. Sada je jasno da je teren za to pripreman decenijama, i pitam se da li je tome ikada postojala alternativa, to jest prava levica.
Tako je svojevremeno govorio Goran Marković, pre nego što je u poslednjem "Utisku nedelje" preselio spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru. I pokazao javno svu golotinju lažne srpske linke i alternative. Kao pobornik samoljubive družine koja Srbiju poodavno deli po punoći desni, sada je uspeo i Beograđane da raspoluti na građane prvog i drugog reda. Želeći da unizi grandiozno obeležje velikom županu, dežurni autošovinista sa klaparicom javno je predložio da se "nakaza" premesti u pomenuti deo Voždovca u kojem još od početka dvadesetog veka žive Romi.
Dva je autogola ovim sebi zabio fudbalski antitalenat koji je vaktile na malom terenu mazohistički bio vodonoša Emiru Kusturici, Dušku Kovačeviću, Mikiju Manojloviću...Najpre, otkuda se on kvalifikovao da procenjuje estetiku obeležja na Savskom trgu? Tvorac te "kreature" na koju se mesecima ustremljuju Marković i njegovi drugosrbijanski kerberi, ovekovečio je, recimo, sovjetske dobrovoljce u Madridu, Dostojevskog u Moskvi, Rostropoviča, Vladimira Donskog... Ako mu pomenuti sa mrskog istoka nisu po volji, pridodajmo ovom "smeću" i Džona Lenona, za čiju skulpturu je čuveni ruski vajar dobio nagradu Francuske akademije umetnosti. A, to bi Marković, kao oprobani abonent "Euroimaža" za svoja antisrpska ostvarenja, trebalo da zna, pošto su mu mecene sa adresom baš u Francuskoj.
Drugo, ne manje bitno. Marković je uvredio sve Rome, želeći da se naruga nečemu što je trn u oku njegovom brozoidnom biću. O, zamislite samo tu riku slobodnih evropa, glasova amerika, nunsova, mućak revolucinara iz Njegoševe, da je to izgovorio neko iz kruga narečenih fašista protiv kojih se Marković hrabro bori? Ovako opor muk i utisak da je srpski Karl Libkneht samo svoju u biti fašističku matricu sa naprednjaka proširio i na - Rome. Podsetimo, u gostima kod Olje pomenuo je da ne može da bude u istoj prostoriji sa Goranom Vesićem, a ne tako davno rekao je da se sa ljudima iz SNS nikad ne bi ni rukovao. Levičarski i liberalno - nema šta.
Ima tu još nešto. Na sve ove otrovne reči Markovića, drugi gost u studiju se smeškao. To je glavom i bradom bio Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda Vladeta Jankovića. S urođenom salonskom uštogljenošću prešao je preko rasističke uvrede građana kojima pledira da bude čelnik. Taj neskriveni prezir prema plebsu, Marinkovoj bari ili Borči, to da skoro dva miliona ljudi koji su glasali za vaše političke protivnike potcenjujete i nazivate ih zlom, govori da ta samozvana elita ne čuje Srbiju od klaparanja točkova tramvaja "dvojke". Taj krug opisuje njihovu skučenost i odsustvo želje da se sa nebesa samobitnosti siđe među Srbe. Nisu, doduše, toliko bajni kao Jugosloveni, ali svakako ne ujedaju. Nemaju zuba...