GLAMOČKO: I danas bi mnogi, od komšija do moćnika, da nas vrate na nivo prava koja smo imali pod Osmanlijama

Ko ne zna, nastalo je za turskog vakta. Tada porobljenim Srbima nisu dozvoljavali da slave i da se vesele, pogotovo ne uz muziku. Krijući se od zulumćara spuštali su se u dinarske kraške doline, u tišini igrali, ženili se...

I danas bi mnogi, od komšija do moćnika, da nas vrate na nivo prava koja smo imali pod Osmanlijama. I dobro im ide. U Hrvatskoj, ona šačica što je ostala u Teslinom zavičaju, mašta da im u kućama zasija sijalica, jer u Evropskoj uniji postoji zajednica koja, izgleda, nema pravo ni na struju. Kosovske enklave neodoljivo podsećaju na indijanske rezervate u Americi. Kompaktno srpski sever pokrajine svakodnevno strepi od upada prištinskih specijalaca, koji veruju da će i oni dobiti zeleno svetlo za svoju "oluju".

I u (ne)mirnoj Bosni nije ništa bolje. Iz muslimansko-hrvatske polovine zemlje proterano je i nikada se nije vratilo pola miliona Srba starosedelaca. Svaki šesti pobegao je i iz Glamoča. Krvlju izvojevana Republika Srpska je pod najsnažnijim usklađenim udarom stranih centara moći i domaćih baštinika mladomuslimanske ideje Alije Izetbegovića, što bi ovu bivšu jugoslovensku republiku da pretvore u "građansku", dominantno bošnjačku državu. Srbima bi verovatno ostavili mogućnost da praktikuju "gluvo glamočko".

U  Crnoj Gori Srbi ne smeju u Vladu, čak i kad pobede na izborima.

Beograd još odoleva, ali razni centri, instituti i univerziteti, uz oduševljenje domaćih samomrzitelja, spremaju planove konačnog srpskog poniženja. Hoće li proći? Zavisi od naše mudrosti i jedinstva. Možemo li? Možemo! E, da li hoćemo? To ćemo da vidimo! Ako ne uspemo, ostaje nam "glamočko", a ta koreografija je najteža!