DIPLOMATSKI PRESEDAN: Odlukom da obelodani svoj predlog Amerikancima o bezbednosti, Moskva onemogućila da se Zapad “pravi mrtav”

KAD su moskovski mediji objavili predlog dogovora o bezbednosti Rusije i zemalja Severoatlantske alijanse, samo dva dana otkad je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjapkov predao dokument pomoćnici američkog državnog sekretara Karen Donfrid, u Vašingtonu su bili zbunjeni. Mada su ih iz Moskve informisali da će tekst predočiti javnosti, neki u SAD su postavljali pitanje - zašto su Rusi to uradili, jer je to "svojevrsni diplomatski presedan".

Putin je još 1. decembra izjavio da sa Amerikancima i njihovim saveznicima kroz dijalog treba da se dođe do dogovora koji bi garantovao da se NATO neće više širiti na Istok, pre svega u Ukrajinu i Gruziju, i da se u državama u blizini ruskih granica neće razmeštati američke rakete. Ovaj put Putin od Zapada traži pisane garancije. U sredu 15. decembra Amerikanci su dobili predlog, uz jasnu poruku Kremlja - spremni smo da pregovori odmah počnu.

Rusija je posle rata u Gruziji 2008. želela da potpiše sa Zapadom "Dogovor o evropskoj bezbednosti". Amerikancima je godinu kasnije predat predlog, a Zapad nije reagovao. Da se priča ne bi ponovila, u Moskvi su odlučili su da tekst predoče javnosti. I ruskoj i svetskoj.

Bez obzira na to što su moćni zapadni mediji novi ruski dokument predstavili kao Putinov ultimatum, on je brzo stavljen na dnevni red i o njemu će se raspravljati 10. januara. A da je Putinov predlog ozbiljno shvaćen, dokaz je i to što su se na godišnjem susretu stranih vojnih atašea u Ministarstvu odbrane Rusije pojavili Amerikanci, Britanci, Francuzi i Italijani koji, inače, ignorišu takve događaje. Pregovori će sigurno biti mukotrpni, ali će biti otvoreni. Jer, Rusi nemaju nijedan razlog da, kao što je nekada činio Jeljcin, stalno popuštaju Amerikancima.