NOVA ETAPA HRIŠĆANSTVA: Šta bi mogao da donese susret pape Franje i ruskog patrijarha Kirila

NEMA aktuelnog pitanja koje potresa savremeni svet koje ne bi moglo da se nađe kao tema budućeg razgovora pape Franje i ruskog patrijarha Kirila. Samo totalno neuki ili nerazumni ljudi ne uviđaju značaj ovakvog susreta, kao ni potencijalnu korist koju bi sastanak dvojice crkvenih poglavara mogao da proizvede.

Prošlost jeste teret, ali ne preveliki da, po mnogo čemu jedinstveni duet najviših crkvenih velikodostojnika, ne bi mogao da ga nosi. Uostalom, u Havani su 2016. dokazali da su spremni da pišu novu istoriju hrišćanstva.

Naoko paradoksalno, ispostavilo se da je 21. vek najviše iskušenja nametnuo upravo hrišćanima, bez obzira na sve njihove razlike. U Evropi se to najbolje vidi i oseća.

Ekstremne ideologije, koje su crkvu videle kao glavnog neprijatelja budućnosti, odavno su pokojne, ali njihove tekovine svakako nisu. Nekada hrišćanska Evropa je dugo obezbožena, neosoljena i pod prisilom novih briselskih ideologa oslobođena uticaja svih istinskih duhovnih autoriteta koji su je izdigli sa paganskih bikovih leđa.

U ostatku sveta, situacija je još gora. Na sve strane buja netolerancija, duhovna praznina, ekstremizmi, pa i otvoreni progon hrišćana, kakav se gotovo svakodnevno beleži na Bliskom istoku.

Eventualni susret pape i patrijarha Kirila, čini se, veoma bi značio i srpskom narodu. Čak iako, kao što kažu, Sveti Sava nije rekao da su Srbi "Istok na Zapadu, i Zapad Istoka", nema dileme da su kroz istoriju platili i preplatili račun ovako postavljene nacionalne geopolitike.

Jedan korak crkvenih poglavara ka približavanju velikog sveta, na Balkanu bi značio najmanje tri. Posle svega što nam se dogodilo tokom poslednjih stotinu godina, utisak je da nam je baš to potrebno.