ASANŽ KAO KAFKIN JOZEF: Zatočeni novinar je žrtva neviđene torture

PROCES kakav je opisao Franc Kafka, pa još malo zamršeniji lavirint koji vodi od čoveka ka sistemu i obratno, preti da dođe glave osnivaču "Vikiliksa", Džulijanu Asanžu. Njegovo mučno, višegodišnje probijanje kroz pravne paragrafe teže je od onog koje je, početkom šezdesetih prolazio Jozef K., glavni junak Kafkinog "Procesa". Jer, mreža u koju je uhvaćen Asanž ne prestaje na državnim granicama, njegov proces prelazi Atlantik, sedam gora i sedam mora, njegov proces je planetarni.

Osim te, geografske, nema drugih razlika u bitkama Jozefa K. i Džulijana Asanža. Totalitarizam i globalizam prepliću se u gustu mrežu u koju se hvataju sitne ribe, dok one najkrupnije tu istu mrežu, zapravo, pletu. Posle sudske presude da može da bude izručen SAD, Asanžovo zdravlje se dramatično pogoršalo, a moždani udar koji je pretrpeo 27. oktobra, nakon pojavljivanja pred Višim sudom u Londonu, mogao bi, udružen sa novim stresovima, da prelije čašu. Izručenje Americi bilo bi za njega onaj nož koji su, u kamenolomu, dvojica obučena u crne kapute zarila u Jozefa K.

Asanžu, kome u SAD preti 175 godina zatvora, žrtva je neviđene torture i besmisleno duge robije u najavi, iako je samo radio svoj, novinarski posao, po svim postulatima zapadne demokratije. Sloboda govora i pisanja, poželjna je samo ako se izrečenim i napisanim ne ugrožavaju veliki igrači. Da se borba za istinu ne bi završila fatalno, Asanžov pravni tim i armija poštovalaca čine ono što mogu. Prvi podnose žalbe i podneske, drugi demonstriraju.

Čelsi, nekadašnji Bredli Edvard Mening, s druge strane, američki vojnik koji je promenio pol, za sve prosleđivanje podataka istom tom, Asanžovom "Vikiliksu", osuđen(a) je na 35 godina zatvora, od čega je osam već prošlo.