RAVNODUŠNOST GORA OD ZLOČINA: Ubistvo porodice Zec u Zagrebu pokazuje i svu bedu sistema koji nije imao snagu da kazni krivce

Porodica Zec je dobila odštetu. Šta još treba?!

Naslušali smo se na ovim našim prostorima neodgovornih, gotovo stravičnih izjava političara, ali ova poslednja, od hrvatskog predsednika Zorana Milanovića ledi krv u žilama.

Kada se trideset godina posle svirepog zločina u hladnoj zagrebačkoj noći, u kojoj su ubijeni Mihajlo i Marija Zec i njihova dvanaestogodišnja kćerka Aleksandra, uopšte mogu da čuju takve reči pitanje je šta je, zapravo, bilo gore. Zločin koji su počinili hladnokrvne ubice ili zločin onih koji su kasnije uradili sve da te ubice nikada ne budu kažnjene i da se ne sazna ko je bio u pozadini likvidacije srpske porodice. Očigledno, i dalje se štite oni koji su pucali u glavu devojčici. Zna se samo to da je pravosuđe po "nečijem nalogu" zaustavilo istragu, a da je jedan od ubica postao nakon toga telohranitelj tadašnjeg hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška.

Trebalo je da prođe punih 30 godina i da jedan zagrebački gradonačelnik, Tomislav Tomašević, ode na Sljeme i oda počast žrtvama. Pokušao je da spase obraz Zagreba, grada u kojem i dalje nema ni table da se dogodio taj zločin. Bivši premijer Ivo Sanader dao je neko finansijsko obeštećenje porodici, uz izvinjenje, ali ni on, ni niko pre i posle njega nije pokrenuo inicijativu da se otkriju detalji o pozadini ubistva Srba iz Zagreba.

Sada od Milanovića opet slušamo o "našim" i "njihovim" zločinima. Nema toga, predsedniče Milanoviću. Postoje samo zločini, bili "naši" ili "njihovi". A ovaj nad porodicom Zec, gde je svirepo ubijeno i dete, a ubice i njihovi nalogodavci su izbegli pravdu, monstruozan je. Pokazuje i svu bedu sistema koji nije imao snagu da sprovede istragu i kazni krivce.

I zaista, šta još treba?!