HAJKA

Lider DPS i crnogorske opozicije, kroz inicijativu da se u parlamentu glasa o nepoverenju vlade Zdravka Krivokapića, udario je na Srpsku pravoslavnu crkvu i Beograd.

Hajku su, zajedno sa njim, pokrenuli oni koji su izopšteni iz pravoslavlja zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, što je kasnije zapečatilo političku sudbinu DPS i njihovih satelita, kao i oni koji su pod teretom kriminala i korupcije. U njihovim glavama, ne tako davno, konstruisani su novi traktori i kamioni za Srbe za neke buduće crnogorske "oluje".

Ostaci tog bivšeg režima ovih dana u opštinama u kojima gazduju ne dozvoljavaju obeležavanje proslave ujedinjenja Srbije i Crne Gore 1918, optužujući Beograd za "nasilno gašenje crnogorske državnosti". Ponašanje bivše crnogorske vlasti po nacional-političkom narativu slično je onom koji koriste albanski ekstremisti sa KiM ili zagrebački. I prvi, i drugi, i treći su se mešali i mešaju se u unutrašnje stvari Srbije, podržavajući njeno cepanje i formiranje lažne države Kosovo, podstičući tenzije u osetljivoj Raškoj oblasti ili u Vojvodini.

Dok je vladao Đukanović, položaj Srba u Srpskoj Sparti bio je nepodnošljiv. Proterivani su i hapšeni crkveni velikodostojnici, profesori, svi slobodnomisleći ljudi.

Pokušali su da otuđe imovinu SPC. U organima državne uprave, na rukovodećim mestima u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, policiji, u diplomatiji, Srba gotovo nije bilo. U školskim programima, naročito u udžbenicima istorije, Srbija, SPC su tretirani kao rušilački faktor i isključivi krivac za sve negativno na Balkanu u poslednjih sto godina. Ni vladiku Rada nisu ostavili na miru. U njihovo vreme dobio je epitet "genocidni".